Dan kada je Evropska unija prestala da postoji

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Evropska unija je izgubila privlačnu moć. U poslednjoj deceniji, pod uticajem finansijske krize, ali i sopstvenih konstrukcionih grešaka, sve je učestalije pitanje — da li EU i dalje postoji?

Advertisement

Za većinu osiromašenih, opljačkanih i posvađanih građana, naroda i država ovog donedavnog „raja na zemlji“, odgovor je sve očigledniji. Nepoverenje, kao najblaži izraz koji opisuje stavove EU podanika prema briselskoj birokratiji i etabliranim političkim strankama koje čine evropski parlament i vladu (komisiju), širi se poput nezaustavljivog požara.

Sukobi unutar same EU to dodatno raspiruju.

Jedni odlaze, drugi kuju nemoguće planove i pretvaraju se da su nekakvi spasioci, treći napadaju, četvrti se brane… Evropska unija se trudi da napreduje, makar i u dve ili više brzina, ali sve su prilike da se menjač zaglavio u poziciji za rikverc.

Izbori za evropski parlament koji su planirani za maj naredne godine predstavljaju se kao mogućnost sudnjeg dana. Za ovaj personalni sastav Evropske komisije sasvim izvesno, ali moguće i za celokupnu dosadašnju Evropsku uniju.

Advertisement

Ali, kao što obično biva u sličnim istorijskim prilikama, unutar Evropske unije se ne vodi rasprava o stvarnim uzrocima koji su doveli do sadašnjeg stanja. Ta činjenica, sama po sebi, ukazuje na dubinu krize i ograničene mogućnosti da ona bude rešavana promišljeno i efikasno.

Krivac se traži na drugoj strani i pronalazi (kakvog li iznenađenja) u malignom uticaju Rusije i opasnostima koje nosi grandiozni kineski razvojni projekt „Pojas i put“.

Zagovarajući opstanak EU, Vladimir Gligorov, inteligentni i pravoverni proevropski publicista, u autorskom tekstu „Kineske investicije“ opredjeljuje se za manje od dva zla. Geopolitička pozicija Rusije, od koje on očigledno strepi, iako ne obrazlaže zašto to čini, bila bi znatno ojačana ako EU ne bi bilo a to je, kako zaključuje, pitanje koje traži odgovor Velike BritanijeAmerike. S druge strane, po istoj analizi, kineska ulaganja nose manju opasnost jer, bože moj, Kina nije u Evropi i jednostavnije joj je da komunicira sa EU, nego sa većim brojem nacionalnih država.

Advertisement

Ma koliko se trudio, autor ne može da pobjegne od greške da novu stvarnost tumači sa pozicija i pretpostavki koje je vrijeme opovrglo. On ni ne pomišlja da RusijaKina mogu da svoje politike vode sa drugačijim motivima i na principima među kojima nisu maksimizacija trenutnog profita i dominacija nad slabijim i manjim. Verovatno ga užasava mogućnost da Rusija i Kina deluju zajednički, usaglašavajući svoje regionalne politike, pa je dosledno prećutkuje.

Ljudi uobičajeno misle da postoje dve vrste stvarnosti. Lična, subjektivna je ona stvarnost koju osećam kao što je bol, ljubav, nada, strah… Objektivna je ona stvarnost koja ne zavisi od ličnog doživljaja i deluje mimo čovekovih saznanja, kao što je sila teže, brzina svetlosti ili reprodukcija DNK.

Navikli smo, takođe, da sve što nije lična tretiramo kao objektivnu stvarnost, što je greška, budući da se zanemaruje postojanje treće vrste stvarnosti — intersubjektivna stvarnost. Ona predstavlja verovanje dovoljno velikog broja ljudi da je neka pojava stvarna i, usled te činjenice, ona takvom postaje nezavisno od svojih osobina.

Advertisement

Dolar, berza, pa i sama Evropska unija, postoje na osnovu uverenja velikog broja ljudi da predstavljaju neku vrednost, da imaju supstancu i smisao. Iako ne postoji pojedinac koji u celini poznaje prašumu evrounijinih propisa i može jasno da obrazloži njihovu svrsishodnost, još ima ljudi koji vjeruju da je EU korisna, a time i postojeća. Ili ih, možda, više nema u dovoljnom broju?

Nedovoljno verujućih u EU je dovoljan razlog za njeno nepostojanje.

Sovjetski Savez je bio silna država. Pobedio je fašizam, otpočeo kosmičku i balansirao nuklearnu eru. Napravio je najznačajniji iskorak u stvaranju države zasnovane na socijalnoj pravdi i jednakosti. Osmog decembra 1991. godine u državnoj dači kod grada Viskulija u Belorusiji, lideri Rusije, Ukrajine i Belorusije potpisali su Beloveški sporazum u kojem piše: „ …konstatujemo da Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika prestaje da postoji kao subjekt međunarodnog prava i kao geopolitička stvarnost“.

Tri potpisa i — gotovo. Nestade silna i moćna država. Tragedija? Da! Katastrofa? Očigledno ne!

Evropska unija se, bez obzira na veliko (statistički iskazano) bogatstvo, ne može upoređivati sa ondašnjim Sovjetskim Savezom. Značaj SSSR-a je globalno bio neuporedivo veći. Kad je svet preživeo njegovo samoukidanje, formalni nestanak EU i ne bi morao da bude tretiran kao velika nevolja.

Posebno ne ako se to već desilo, a briselske birokrate se još nisu osmotrile u ogledalu.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Dan kada je Evropska unija prestala da postoji"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.