Iznenadna šansa za Srbiju: Tači i Haradinaj gube moćnog saveznika sa Bosfora

Intervju

Redžep Erdogan – foto: Tanjug

Odnosi između Srbije i Turske, čak i na ličnom planu između predsednika Vučića i Erdogana, veoma su važni i to može da uliva određenu vrstu samopouzdanja. S druge strane, pozicije Prištine su pogoršane i na međunarodnom planu.

Advertisement

To što je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogantelefonskom razgovoru sa predsednikom Srbije naglasio da visoko ceni hladnokrvnu i mudru reakciju Vučića i vlasti u Srbiji povodom teškog incidenta i napada koje su prištinske vlasti izvele na severu KiM, prema mišljenju istoričara Nemanje Starovića, ne bi trebalo da bude iznenađenje, imajući u vidu krupne promene kroz koje je prošla spoljna politika Turske u poslednjih nekoliko godina.

Interes Turske na prvom mestu

Naime, ta promena se, kako za Sputnjik pojašnjava Starović, najbolje oslikava u dvema izjavama samog Redžepa Tajipa Erdogana. Jedne, koju je dao 2013. godine u Prizrenu, kad je klicao „Kosovo je Turska, Turska je Kosovo“ i kad je kasnije 2017. godine rezolutno odbio svaku ideju o formiranju Velike Albanije, što se svakako nije svidelo javnosti, kako na prostoru Kosova i Metohije, tako i u samoj Albaniji.

„Suština je u tome da će za razliku od nekog prethodnog perioda podrška Ankare Prištini biti realizovana samo na onaj način i u onoj meri koliko odgovara sopstvenom interesu i državnom razlogu Turske, a ne kao što je to bilo ranije u formatu velikog brata sa druge strane okeana. I to se uklapa u globalnu koncepciju nove spoljne politike Turske koja ima mnogo više samopouzdanja i koja želi, koliko god je to moguće, samostalnu spoljnu politiku na svim frontovima“, tumači Starović.

Advertisement

Naravno, kad govorimo o ovom konkretnom slučaju, Starović sugeriše da ga svakako moramo dovesti u vezu, ne samo sa terorom kojem je srpski narod bio izložen u severnom delu Kosovske Mitrovice, već i sa jučerašnjim, kako kaže, dramatičnim događajima u Prištini.

„U javnosti, ovde u centralnoj Srbiji, možda nije dovoljno poznato koliko je to sve dramatično izgledalo na bezbednosnom i političkom planu. Naime, veoma je indikativan bio prvi izveštaj državne novinske agencije Anadolija, koja je u jednom momentu samo javila da je Turska obaveštajna služba MIT sprovela akciju na Balkanu, ne određujući se na kom delu Balkana se to desilo, i da je u toj akciji uhapšeno i deportovano u Tursku šest državljana koji su deo terorističke mreže Fetulaha Gulena. Kad pogledamo da je vrlo brzo stigla potvrda da se radi o prostoru Kosova i Metohije, mogli smo stvari staviti u malo širi kontekst“, napominje Starović.

Ankara već dugo godina, a posebno nakon 15. jula 2016. godine, podseća taj istoričar, zahteva od svih svojih međunarodnih partnera, dakle od Sjedinjenih Američkih Država, pa nadalje, da izruče što samog Gulena, što članove njegove mreže. Kad govorimo o takozvanom Kosovu, Starović ukazuje na slučaj od pre nekoliko meseci, kad su tražili izručenje jednog svog državljanina, člana te terorističke organizacije, ali se čitav proces razvukao mesecima.

Određen je pritvor od 40 dana, pa se odlučivalo o deportaciji, odluka je doneta, pa je na sudskim instancama posle ponovo poništena i tako dalje.

Advertisement

Kao usred Ankare

„Sad je Ankara odlučila da zauzme potpuno drugačiji pristup i na prilično brutalan, jednostran način, sama je sprovela operaciju. Dakle, u jednom danu pomoću svojih operativaca, svoje obaveštajne agencije, sprovela je hapšenje i deportaciju i tek kad su, po svemu sudeći tih šestoro turskih državljana već bili u Ankari, izdala saopštenje“, precizira Starović.

Turska je izvela hapšenje, podvlači Starović i dodaje da je neka vrsta saradnje sa određenim bezbednosnim strukturama u Prištini postojala, ali je do danas način na koji je ta operacija sprovedena, obavijen dobrim delom nekakvim velom tajne.

„Vidimo da je akciju osudio predsednik privremenih institucija samouprave Hašim Tači, vidimo da je Ramuš Haradinaj, predsednik vlade u Prištini, rekao da nije bio obavešten uopšte o toj akciji, a jedna od posledica koju smo videli jeste i smena ministra policije i smena šefa obaveštajne službe“, sugeriše Starović.

Sve pomenuto, prema Starovićevom mišljenju, nije prosta koincidencija, jer imamo sa dva ili tri dana razmaka toliko krupne događaje.

„Na širem planu posmatrano, odnosi između SrbijeTurske, čak i na ličnom planu između predsednika VučićaErdogana, veoma su važni. Kad govorimo o obaveštajno-bezbednosnim sektorima, činjenica da je Srbiju posećivao i Hakan Fidan, šef MIT-a, agencije koja je sprovela operaciju, može da uliva određenu vrstu samopouzdanja, jer su odnosi između Beograda i Ankare svakako ključni i od nemerljivog značaja za stabilnost čitavog Balkanskog poluostrva“, rezonuje Starović.

U svakom slučaju, Prištini nije prijatno zbog svega ovoga i njena pozicija na međunarodnom planu, uključujući poziciju u sada već zaustavljenom Briselskom procesu, kako kaže Starović, dramatično se pogoršava, jer je i javnosti u Prištini i međunarodnoj javnosti u celini, uključujući i one koji predstavljaju sponzore kosovske takozvane nezavisnosti, pokazano koliko se i na koji način jedna regionalna sila, kao što je to Turska, odnosi prema njihovom takozvanom suverenitetu.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Iznenadna šansa za Srbiju: Tači i Haradinaj gube moćnog saveznika sa Bosfora"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.