Leonardo da Vinči protiv ravnozemljaša i antivaksera

Umetnik

Leonardo da Vinči – foto: vikimedija/vivoscuola.it

Nedosanjani san Leonarda da Vinčija bio je da poleti i sagleda svet iz ptičje perspektive. Nije uspeo da savlada prostor u okvirima fizike, ali je nadvladao vreme. Njegova umetnička i intelektualna zaostavština već pet vekova zaokupljaju brojne naučnike i istraživače, inspirišu umetnike, ali i brojne teoretičare zavere.

„Popularna kultura doprinela je u velikoj meri rađanju predrasuda koje postoje u vezi s Leonardom. Postoji li nešto što bi se tom renesansnom geniju moglo zameriti? Neki moji prijatelji u šali na to pitanje odgovaraju: ’Da nije bilo Leonarda da Vinčija, možda ne bi bilo ni Dena Brauna‘“, uz osmeh konstatuje istoričar umetnosti Igor Ril, glavni urednik srpskog izdanja časopisa „Nacionalna geografija“.

Kada govorimo o Leonardovoj umetnosti, nailazimo na mnogo tajni, zagonetki, nerazjašnjenih pitanja. Mnogo je slika za koje se ne zna pouzdano da li ih je naslikao on ili neko od njegovih pomoćnika, neke su ostale nedovršene, a neke, poput „Tajne večere“, propadaju.

„On je bio izuzetno pedantan, a mnoga svoja dela je ostavio nedovršena, jer nije bio zadovoljan njima. Bio je u stanju godinama da se bavi samo ’Mona Lizom‘, a mnogo je i drugih slika i crteža koje je vukao za sobom tokom svake selidbe da bi mogao da ih završi. On je radio i kada samo razmišlja i dešavalo se da za nekoliko sati povuče samo jedan potez četkicom. Nije bio efikasan kao Mikelanđelo, Alberti, Bruneleski, Botičeli“, objašnjava naš sagovornik.

Mona Lisa

“Mona Lisa” – foto: pixabay.com

Jedna od najposećenijih odaja u pariskom Luvru svakako je ona u kojoj je izložen portret nasmešene renesansne lepotice Lize del Đokondo. Ipak, sve do 1911. godine o toj slici nevelikih dimenzija, koja je ostala nedovršena kao i mnoga druga Leonardova dela, nije se mnogo govorilo. Pažnju svetske javnosti privukla je kada je Vinčenco Peruđa, Italijan zaposlen u Luvru, odlučio da je ukrade i odnese u Italiju — iz patriotskih razloga.

Tadašnje novine širom Evrope pisale su iz dana u dan o misterioznom nestanku žene sa zagonetnim osmehom.

Tako se fama polako gradila. Kada je slika pronađena dve godine kasnije, mediji su ponovo učinili svoje“, kaže Igor Ril.

„Tajna večera  zamrznuti filmski kadar

Čuvena Leonardova freska „Tajna večera“, koja je u mnogim svojim tehničkim i umetničkim aspektima revolucionarna za doba u kojem je nastala, mnogima je, međutim, poznata pre svega kao delo koje krije mnoštvo tajnih simbola i poruka velikog majstora.

The Last Supper, Leonardo Da Vinci, Jesus, Fresco

“Poslednja večera” – foto: pixabay.com

U milenijumskom bestseleru „Da Vinčijev kodDen Braun razvija primamljivu teoriju o sadržaju ove slike, rasporedu apostola oko Hrista, njihovim izrazima lica i položajima tela, detaljima na slici koji kriju razne simbole, proročanstva i tajne poruke, sugerišući nam da je Leonardo pripadao tajnom bratstvu.

„Koliko god da je inspirativna za Dena Brauna i druge teoretičare zavere, mislim da Leonardova namera nije bila da na slici sakrije nekakvu poruku. Pored toga što je bio izvanredno obrazovan, bio je vešt slikar i odgovoran izvršilac posla. Raspored apostola oko Hrista može da se čita i s leva na desno, i s desna na levo. To govori o moći njegove imaginacije i sposobnosti da iz različitih izvora — a oslanjao se na najmanje dva jevanđelja kada je radio tu sliku — interpretira scenu poslednje večere tako da ona zaista izgleda kao zamrznuti kadar iz nekog filma“, naglašava Ril.

Jedno od najvećih dostignuća te freske, podseća naš sagovornik, jeste perspektiva kojom je Leonardo uspeo da postigne ono čemu su mnogi težili pre njega. Izveo je perspektivu tako da privuče pogled na tačku nestajanja, odnosno „nedogled“, naglasivši time najvažniju figuru kompozicije — Isusa Hrista.

„Najvažniji je upravo Leonardov naučni pristup, odnosno primenjena fizika u jednom umetničkom delu. Svi optički aspekti su tu zadovoljeni, čak i medicinski, jer je fiziologija oka veoma važna za posmatranje te slike“, napominje Igor Ril.

Leonardo je iz nekog razloga odustao od tradicionalne tehnike freskoslikarstva, pa je za „Tajnu večeru“ umesto tempera na vlažnom malteru koristio uljane boje na suvoj podlozi. Zbog toga je slika veoma brzo izgubila svoj početni sjaj.

„U naknadnim restauracijama mnogo toga se promenilo, nešto je dodato, nešto nije na pravi način restaurirano, sve do 2012. godine, kada je učinjeno sve što je bilo moguće uz korišćenje najnovijih tehnika infracrvenog ispitivanja slojeva“, podseća naš sagovornik.

Tajna Leonardovog rukopisa

Leonardovi kodeksi — stotine stranica sa zabeleškama iz svakodnevnog života, opservacijama, crtežima, skicama i nacrtima iz najraznovrsnijih oblasti, od anatomije, botanike i astronomije, do hidraulike, aerodinamike i građevinarstva, takođe su prava poslastica za ljubitelje misterija.

„Beležio je baš sve, i ono što je zapažao proučavajući prirodu, i ono što mu je kao umetniku, ili inženjeru padalo na pamet. Pošto je bio levoruk, pisao je kao u ogledalu. Den Braun i njemu slični skloni su da u tome vide teoriju zavere i da nas ubede da je Leonardo imao neku tajnu poruku za ostatak svog bratstva. Istorijska nauka i činjenice govore nešto potpuno drugo. Uopšte nije bila retkost da levoruki ljudi pišu na taj način, da ne bi razmazivali farbu“, objašnjava Igor Ril.

Prema njegovim rečima, uvek je moguće naći publiku kojoj se lako mogu prodati fiks-ideje i neproverene teorije.

„Neobrazovanim stanovništvom je veoma lako manipulisati, bez obzira na to da li ste pisac ili političar. To može da se vidi danas kada su snažni antivakserski pokreti ili pokreti ’ravnozemljaša‘. Zapanjujuće je da se tako nešto događa u 21. veku! Verujem da bi se i sâm Leonardo pobunio protiv budalaština tog tipa. Internet i društvene mreže su, kao nešto što je trebalo da bude platforma za razmenu mišljenja, postali izvor otrovnih, netačnih informacija. Problem je u tome što su ne samo medijska, nego i opšta pismenost na vrlo niskom nivou i to ne samo u Srbiji, nego i širom sveta“, navodi Ril.

Genije za self-marketing

Da bi privukao pažnju milanskog kneza Ludovika Sforcija, Leonardo mu je poslao pismo u kojem je naveo šta sve ume da radi. Nakon dugačkog spiska koji je sadržao izgradnju fortifikacija, izradu ratne opreme i premeštanje tokova reka, skromno je dodao da može i da naslika sve što i drugi slikari, ako ne i bolje.

Mnogi njegovi nacrti najavljuju kasnija tehnološka dostignuća, poput ronilačkog odela, helikopterskih elisa, padobrana, jedrilice… „Sve to potvrđuje tezu da je Leonardo renesansni čovek za 21. vek“, ocenjuje Ril.

Da bismo razumeli raznovrstan stvaralački opus Leonarda da Vinčija, neophodno je da ga sagledamo u vremenskom kontekstu u kojem je živeo.

Rođen je 1452. godine, u trenutku kada je pad Carigrada bio već gotovo izvestan. U to vreme u Firencu su dolazili brojni Grci koji su donosili i mnoga dela antičkih filozofa. Kada je Leonardu bilo sedam godina, moćni Kozimo de Mediči osnovao je akademiju po ugledu na čuvenu Platonovu, a u njoj je glavnu ulogu imao Marsilio Fičino, jedan od utemeljivača humanizma.

„Do tih godina autoritet crkve bio je neprikosnoven. Ono što je bilo napisano u Svetom pismu važilo je kao apsolutna istina. Humanizam je, srećom, doveo do toga da se takve istine preispituju. Iako je crkva osuđivala seciranje leševa, Leonardo i ostali umetnici tog doba su se bavili time i uopšte proučavanjem celokupne prirode u pokušaju da shvate svet oko sebe. Okrenuli su se prirodi kao vrhovnom božanstvu, a čovek kao deo te prirode je postavljen u centar njihove pažnje. Crkveni autoriteti su polako padali u senku, a to je proces koji i dan-danas traje“, napominje Igor Ril.

Za razliku od drugog velikog renesansnog majstora Mikelanđela, koji je bio duboko frustriran svojim homoseksualizmom, prgave naravi i zapuštenog izgleda, Leonardo je bio lep, naočit, gizdav čovek, uvek okružen mladićima, veoma muzikalan. Otvoreno je pokazivao svoju homoseksualnost.

Tome je u velikoj meri doprinela atmosfera u samoj Firenci koja je, kako navodi Ril, bila kao neko izolovano ostrvo koje je omogućavalo svima da pokažu svoje pune potencijale bez stega koje je nametala crkva.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Leonardo da Vinči protiv ravnozemljaša i antivaksera"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.