Ljubiša RISTIĆ tvrdi: Znalo se da će Slobu ubiti, niko nije mrdnuo prstom da ga spase

Intervju

Ljubiša Ristić – foto: youtube.com/Parovi TV HAPPY

Kada je septembra 1984. u tekstu pod naslovom “Jugosloveni čekaju dobra vremena (i Godoa)”, Njujork tajms, govoreći o Ljubiši Ristiću i njegovom KPGT, zapravo ispričao priču o Titovoj Jugoslaviji, malo ko je verovao da će ta država, tek koju godinu kasnije, završiti na tako sraman način.

Advertisement

U godini 2018. bivši predsednik Jugoslovenske levice i veliki reditelj slavi četiri decenije postojanja najintrigantnijeg pozorišta stare države i sprema predstavu o našoj burnoj istoriji, a u intervjuu nedelje Kuriru odgovara i na pitanje da li sličan scenario čeka Kosovo, šta od nas traži Amerika, ko je prodao Slobodana Miloševića u Hagu i zašto smatra da u Srbije nema više levičara.

Kako će KPGT proslaviti 40 godina postojanja?
– U Staroj šećerani teku pripreme za letnji festival KPGT, na kome ćemo od 1. septembra do 1. oktobra izvesti naše poznate naslove s gvozdenog repertoara s novim studentima i “Bubu u uhu”, koja se nakon obnove igra već 170. put. Prva premijera u sezoni će nam biti komad “Ljubavne priče” po romanu Puriše Đorđevića. Osećao sam potrebu da napravim predstavu o šezdesetim godinama prošlog veka kod nas i u svetu… Neobično u njoj su i tema i junaci, a kad je publika vidi, imam osećaj da će je voleti kao i one što liče na nju “Oslobođenje Skoplja” i “Karamazove”. Biće to mešavina filmskih kadrova i scenskog realizma i nadrealizma. Neke od predstava ćemo igrati i na drugim prostorima u Beogradu.

Da li ste konačno dobili podršku Ministarstva kulture?
– Ne, dobili smo podršku grada, i to prvi put.

Advertisement

Zašto je 1968. godina važna? Da li je i ta revolucija pojela svoju decu?
– Šezdesete godine su godine kad je vredelo živeti. Bilo nam je lepo jer smo bili mladi, a mučno jer su počeli da se dešavaju ratovi kao što je Vijetnamski, ubistva braće Kenedi, Martina Lutera Kinga ili Kineska kulturna revolucija. Mladi su tad postavili zahtev da se poštuju ideali, da se ne razlikuju reči i dela. Naravno, to nije bilo moguće ni onda, a ni danas. Šezdesete su nas sve naučile pameti, ali i ugasile težnju da menjamo svet.

Govoreći o KiM, kazali ste da je sve prolazno i ima nade, čak i kad sve izgleda beznadežno. Kakav ishod očekujete za kosovsko pitanje?
– Bilo bi razumno napraviti podelu ili razgraničenje Kosova. Samo ovoga puta smo mi ostali bez argumenata koje smo imali nakon Prvog svetskog rata kao pobednici, a i nemamo milion vojnika kao što je imao Tito da bismo smo smeli da kažemo istorijsko “da” ili “ne”. Meni izgleda da oni koji su voljni da donesu bilo koje rešenje za Kosovo to ne žele.

Na koga konkretno ciljate?
– Na Ameriku. Kosovski scenario videli smo već u Panami pre 115 godina. Kosovo je važno za SAD i mesto s kog mogu da kontrolišu ostatak Evrope. Nemci i Rusi se tome protive, ali niko nema volju da nađe trajno rešenje za Kosovo. Svima odgovara sadašnje stanje.

Advertisement

Da li nas ovo uvodi u neki novi rat?
– Niko od svetskih sila nije spreman da oružjem brani Kosovo, a ni mi sami nismo. Dobro smo naučili neke lekcije. Nama ostaje da tražimo da se nađe kompromis za Kosovo kako bi Srbija nastavila da se razvija. Biće to bolno za obične ljude, ali problem mora da se reši kako bi se omogućio bolji život.

Ko može da bude faktor mira?
– Kina. Oni računaju i gledaju 400 godina unapred. Rešili su da preko nas naprave svoj novi put svile…

Da li ste bili upoznati sa pismom Slobodana Miloševića, koje je dan pred smrt poslao Sergreju Lavrovu, što je nedavno otkrio njegov advokat Zdenko Tomanović? U pismu moli za pomoć jer ga u Hagu truju.

– Znam za to pismo odavno. Bilo je očigledno da će Slobodana ubiti u Hagu, što se i desilo. Međutim, niko iz Rusije nije mrdnuo prstom da to spreči. Da li nije mogao ili nije hteo, u to ne ulazim. Kad je Zdenko to pismo nosio, ostaje dilema što Miloševiću niko nije pritekao u pomoć.

Nenad Jezdić izjavio je da su Srpkinje najlepše na svetu, a oblače se kao kurve. Smatrate li da je rekao istinu?
– Postoji deo devojka koje imaju takav ukus. Za to su krivi naša loša ekonomska situaciji i muškarci. Da oni ne vole da ih vide tako obučene, ne bi Nenad Jezdić bio u pravu. On ne samo što je jedan od naših najvećih glumaca već je pametan i tužan zbog onoga što vidi oko sebe.

Jeste li u kontaktu s Mirom Marković? Da li ste razgovarali o tome pismu?
– Nismo u kontaktu otkad je ona u Rusiji. Istoričari će najbolje razjasniti Miloševićevu smrt, kao i njegove političke odluke. Danas se u pojedinim medijima njemu stavlja na teret saradnja s Tuđmanom, što je opasno. Istoričari će neke stvari najbolje razjasniti.

Kako vam danas izgleda levica u Srbiji? Ko je istinski levičar od aktuelnih političara u Srbiji? Je li to Dačić, Mrkonjić, Vulin ili…
– Nema levice, što nije sporno. Mi nemamo ni sindikate, a kamoli levicu. Zadatak levice je borba za socijalnu pravdu, a mi živimo u društvu koje je u početnoj fazi nerazvijenog kapitalizma. Još prisustvujemo stvaranju bogatstva preko noći, zasnovanog na pljački. Ti novi bogataši onda ulaze u politiku, a to se ne događa samo kod nas.
Glavni problem levice je što u Srbiji ne postoje marksistička analiza i kritika političke ekonomije. Naši stari levičari su se pretvorili u profitere koji danas zdušno zastupaju stavove Zapada i NATO.

Da li mislite na Dačića, Vulina ili Mrkonjića?
– Oni se bave dnevnom politikom i nisu opterećeni ideologijama.

Jeste li ispratili ovogodišnju proslavu “Oluje” u Hrvatskoj? Kako vam je izgledala ta “predstava”?
– Očekivano. Mene zabrinjava to što zemlje EU uporno prihvataju te proslave u Hrvatskoj, a s druge strane tvrde da se njihova zajednica zasniva na rezultatima antifašističke borbe. Izgleda da te stavove zastupaju samo na papiru. U mnogim zemljama desnica je otvoreno nacistička i fašistička, kao u Nemačkoj i Mađarskoj, a potpuno nedvosmisleno u Hrvatskoj. Tužna je ta situacija. Očekujem da se virus iz Hrvatske proširi. Nažalost, Evropa bez granica se, pred najezdom migranata, pretvara u Evropu s najtvrđim granicama. “Oluja” je hrana za naše budalaštine ovde i za ljude koji misle da su mnogo hrabri kad se tome suprotstave. Dobro znamo šta je NDH i ova Hrvatska pokušava da bude NDH. Nema potrebe da od toga pravimo veću buku, samo treba da gledamo da zaštitimo naše ljude, a to nisu samo Srbi već i antifašisti u Hrvatskoj, Jugosloveni u Bosni, Albanci na Kosovu…

Kako vidite to što su Crnogorci bili na proslavi “Oluje”?
– U Hrvatskoj se obnavlja NDH, a u Crnoj Gori jedna politika poznata iz Drugog svetskog rata – proustaška. Nisu oni značajni za nas da bismo na te provokacije morali da reagujemo kao država i narod.

S druge strane, podigla se buka zbog Vučićevog govora na komemoraciji, kada je rekao da su Hrvati hteli državu bez Srba kao što je Hitler hteo svet bez Jevreja….
– To je istorijska činjenica i Vučić nije ništa izmislio. Nije valjda da treba da se branimo od poređenja NDH sa sadašnjom Hrvatskom.

Kako gledate na rehabilitaciju Milana Nedića, Draže Mihailovića…?
– Neprihvatljive su za mene. Smešno je to uopšte i komentarisati. Društvo je nesposobno da se odupre toj navali smeća sa svih strana. Imam dovoljno godina da neću gledati krajnje ishode tih procesa. Bojim se za ovu decu, koja će u školama da uče lažnu istoriju, gde sve pokušava da se izbalansira i da se izjednače četnici i partizani. Istorija je neumoljiva nauka, a problem su ti ljudi koji pišu udžbenike.

Kako će vas istorija da zapamti?
– Ja sam istorijski beznačajan. Samo sam bio posmatrač nekih krupnih događaja.

(Skandalozno.rs, Izvor: kurir.rs/Lj.Radanov)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Ljubiša RISTIĆ tvrdi: Znalo se da će Slobu ubiti, niko nije mrdnuo prstom da ga spase"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.