Makronov nož u srce NATO-a ili pucanj u prazno – VIDEO

Intervju

Emanuel Makron – foto: Reuters

Pošto je obišao vojnička groblja iz Prvog svetskog rata uoči 100. godišnjice potpisivanja primirja, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na formiranje „prave evropske vojske“, jer, kako je rekao, „moramo da se zaštitimo od Kine, Rusije, pa čak i od Sjedinjenih Država… Nećemo zaštititi Evropljane ako ne odlučimo da imamo pravu evropsku vojsku“.

To je samo evrofilska fantazija i nepraktična strateška noćna mora, komentariše taj Makronov poziv londonski „Tajms“, uz tvrdnju da će „NATO, a ne EU, Evropu učiniti bezbednom“.

Advertisement

Ili je pak, kako takođe tvrdi Makron, umesto da zbog NATO-a bude bezbedna, upravo Evropa glavna žrtva glavnog NATO partnera, Sjedinjenih Država i odluke Vašingtona da se povuče iz Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa koji ima sa Rusijom?

Od čega će zavisiti uspeh ili neuspeh Makronovog poziva? Ko bi zbog njega trebalo da bude zabrinut — Moskva i Peking, ili pre svega Vašington? Kakav će efekat na eventualno stvaranje evropske vojske imati odlazak Velike Britanije iz Evropske unije i kakav će uticaj ovakva razmišljanja imati na transatlantske veze Evrope i Sjedinjenih Američkih Država?

O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili pukovnik u penziji prof. dr Ilija KajtezPredrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.

„Sputnjikovi“ sagovornici saglasni su u oceni da je Makronov predlog pre svega proistekao iz njegovih kalkulacija uoči predstojećih izbora za Evropski parlament.

Advertisement

„Makron i partije koje su bliske njegovoj opciji vodiće žestoku borbu s tzv. suverenističkim snagama kojima i na ovaj način pokušavaju da se suprotstave“, ocenjuje Ilija Kajtez, ukazujući, međutim, da se Makronova popularnost neočekivano brzo topi, dok se Nemačka, druga poluga planirane evropske osovine, nalazi u političkom previranju, budući da kancelarka Angela Merkel polako odlazi s političke scene.

„Reč je o svojevrsnom odgovoru na suverenistički odgovor briselskom establišmentu. Nasuprot suverenistima, koji traže što manje Evropske unije i što veću vlast nacionalnih država, Makron i njegovi saveznici tvrde da će Evropska unija u 21. veku opstati kao globalni igrač samo kao još povezaniji subjekt. Zato i predlažu koncept federalne Evrope, a to podrazumeva i jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku, to jest vojsku“, smatra Predrag Rajić.

Sjedinjene Američke Države, najvažnija članica NATO-a i glavni transatlantski saveznik Evropske unije, na ideju stvaranja evropske vojske gledaju s neskrivenim podozrenjem. Još 1998. godine je pred Savetom NATO-a tadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt upozorila da evropski odbrambeni projekti ne smeju da umanje ulogu NATO-a, da dupliraju kapacitete NATO-a i da diskriminišu članice NATO-a koje nisu članice Evropske unije. Dve godine potom, sekretar za odbranu Vilijem Koen rekao je da bi NATO postao „relikt prošlosti“ ako bi EU stvorila sopstvene vojne kapacitete, a 2003. godine je tu mogućnost tadašnji ambasador SAD pri NATO-u Nikolas Berns opisao kao „jednu od najvećih pretnji transatlantskoj zajednici“. Na istom tragu, pre dve godine je Džon Bolton, aktuelni savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, u „Boston globu“ napisao da bi „čisto evropsko rešenje predstavljalo nož u srce NATO-a“.

Advertisement
I Kajtez i Rajić napominju, međutim, da je u ovom trenutku formiranje evropske vojske nerealno. Otuda, smatra Kajtez, Amerika nema osnovanih razloga za strah.

„Evropa nije ideološki jedinstvena, uz to nema ni kohezivnu snagu, koja je izlaskom Velike Britanije i dodatno smanjena, kao ni dovoljno unutrašnjih kapaciteta, tako da mi ovo pre deluje kao pucanj u prazno, nego kao ideja koju je moguće realizovati. To, uostalom, nisu uspeli da sprovedu ni Fransoa MiteranHelmut Kol, koji su bili mnogo moćniji državnici nego što su to odlazeća Angela Merkel i Emanuel Makron, koji tek treba da pokaže da li je državnik ili tek političar“, naglašava Kajtez.

Volstrit džurnal“, s druge strane, ukazuje da je London konstantno blokirao planove EU o produbljivanju vojne saradnje, a da će izlazak Velike Britanije iz Unije osloboditi Brisel i omogućiti mu da poveća svoje ambicije u sferi odbrane.

„Mnogi evrofederalisti pomislili su kako će izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije taj duh evrofederalizma dobiti na zamahu“, podseća Predrag Rajić. „Ipak, Evropska unija bregzitom gubi i mnogo sopstvenog uticaja, dok istovremeno Poljska postaje Pijemont okupljanja onih evropskih zemalja koje ne žele da budu ni pod ruskim, ali ni pod nemačkim uticajem, a to automatski znači dodatno jačanje američkog uticaja, te je i stoga formiranje evropske vojske nerealno.“

„Otuda Evropa ostaje u vazalskom odnosu prema Sjedinjenim Državama, o kojem svedoči i odluka Vašingtona da se povuče iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa s Rusijom, a da o tome nije ni razgovarao sa svojim evropskim ’partnerima‘, iako su upravo oni najugroženiji zbog te odluke“, zaključuje Kajtez.

A da Vašington zaista ne namerava da Evropu prepusti samoj sebi, uključujući tu i formiranje sopstvene vojske, na posredan način potvrđuje i važan podatak iz „Volstrit džurnala“ — američka vojna izdvajanja, direktno namenjena Evropi, sa 789 miliona dolara 2016. godine porasla su na čak 4,77 milijardi dolara ove godine.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Makronov nož u srce NATO-a ili pucanj u prazno – VIDEO"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.