MILORAD DODIK: Milošević me proterao iz Srbije, “zemunci” hteli da me ubiju

Intervju

Milorad Dodik – foto: Tanjug

Dve godine zabrane ulaska u Srbiju i dolaska u Beograd, cena je koju je Milorad Dodik platio zbog odbijanja poslušnosti Slobodanu Miloševiću. To je ujedno i najteži momenat u karijeri predsednika Republike Srpske, koji je u razgovoru za Srpski telegraf, između ostalog, otkrio i zašto su “zemunci” hteli da ga ubiju, da li je najbogatiji političar u regionu, ali i da li se kaje što je odbio poziv Radovana Karadžića da se priključi njegovoj partiji.

Razgovor prenosimo u celosti.

Otkud vi u politici?

– Zbog košarke, koju sam igrao u mladosti, zbog svega što sam tada video, bilo je neminovno da se angažujem u društvenom radu. Prvo kao aktivista u svom selu Mrčajevci, opština Laktaši, tu sam živeo, odrastao, iako sam rođen u Banjaluci. Tada su bile popularne radne akcije, voleo sam to, bio sam deo generacije koja je bez oklevanja trošila ferije na nekoj akciji…

Nije vam bilo teško da radite, da se latite lopate?

– Ne, ništa mi nije bilo teško. Iz toga je kasnije proizašao i moj društveni angažman.

U stranci Ante Markovića?

– Prvo sam bio član Saveza komunista i bio sam ponosan na to.

Sad se kajete zbog toga?

– To je bila zabluda. Jugoslovenstvo kao ideja bila je zabluda, bilo je usmereno protiv srpskog nacionalnog projekta. To sada razumem, ali tada kao omladinac kojeg su vukle emocije mislio sam da živim u najboljoj i najuređenijoj zemlji. Dobro bi bilo da je bilo tako, ali nije.

I tada odlazite kod Ante Markovića?

– Kada se raspala bivša Jugoslavija bio sam na funkciji kao što je danas načelnika u opštini Laktaši. Bio sam relativno mlad, imao sam 27 godina. Bio sam tu dve i po godina kada su raspisani višestranački izbori u BiH. Savez komunista je tada pokazivao unitarnu i centralističku političku orijentaciju, forsiranje Bosne i Hercegovine za razliku od Ante Markovića, koji je promovisao reformsku strukturu vezano za očuvanje Jugoslavije. Meni se to tada svidelo i angažovao sam se.

Ubrzo postajete poslanik?

– Bili su izbori, izabran sam za poslanika u Skupštini Bosne i Hercegovine, u klubu reformista tada je bilo 12 poslanika. Bio sam jedan od najmlađih parlamentaraca. Dominantnu ulogu su imale nacionalističke stranke SDA Alije Izetbegovića, HDZ Franje Tuđmana i SDS, koji je formirao Radovan Karadžić.

Jeste li poznavali te ljude?

– Sve osim Tuđmana, njega nikada nisam upoznao.

Kakav je bio Radovan?

– Imao sam ponude da budem deo te stranke – SDS, ali sam smatrao da je tu velika koncentracija ljudi koji su imali ili u prošlosti nisu bili društveno odgovorni.

IRAN: Američka noga neće kročiti na Bliski istok!

Šta ste im zamerali?

– Neki od njih su već bili po zatvorima ne samo iz političkih već iz kriminalnih razloga. Izbegavao sam takva društva.

Kajete li se što ste odbili Karadžića?

– Teško je to bilo. Da smo pričali tada i sada, kada postoji distanca.

Kakav bi sada odgovor bio?

– Reći ću da je Srpska demokratska stranka toga vremena pokazala svoju političku i patriotsku odgovornost i da je pokušala da artikuliše srpske nacionalne interese u veoma teškim okolnostima, sa stereotipima o Jugoslaviji, koju su Srbi voleli. Čak smo i u tom vremenu imali referendum da se ostane u Jugoslaviji, a ne da se pravi srpska država. Tada bih bio za to, ali sada znam da bi to bila greška.

Na koju grešku mislite?

– Kada su Slovenci Hrvati i svi drugi iskazivali svoj nacionalni projekat, i Srbi je trebalo da izađu sa veoma jasnim nacionalnim projektom i odbace stereotipe koji su kasnije nametnuti o republikama kao o državama. To smo zakasnili da uradimo.

Kako su izgledali susreti sa Karadžićem?

– Jesmo se sretali, ali on meni nije bio dostupan, bio sam neka druga politička opcija. Iskazivao sam jasan nacionalni stav i kao pripadnik reformista tada znao sam mi je mesto uz moj narod i pridružio sam se skupštini srpskog naroda. Radovan je na to gledao racionalno i sa naklonošću. Shvatio sam da moramo da ostanemo uz svoj narod, ali da moramo da ostanemo ljudi. Mislim da sam ja to uspeo.

Šta danas mislite o Karadžiću?

– NJegova odluka da stane na čelo RS bila je motivisana interesom naroda i istorijskim kontekstom. Zanemario je porodični i lični komoditet, što govori koliko je ta ideja bila čvrsta. To poštujem.

Kakav je bio Mladić?

– Mladića sam često sretao. Upoznao sam ga 12. maja 1992, kada je donesen zakon o formiranju Vojske RS. Delovao je odlučno, generalski, junački… Zadnji put sam ga video kada sam svedočio u Hagu u njegovom predmetu kao svedok odbrane.

A Alija?

– On je bio kao lihvar koji je svima pokušavao da se dodvori, a u suštini je bio veoma zagriženi islamista koji je sprovodio svoje ideje na taj način. Tu verovatno leži objašnjenje kako je uspeo da prevari međunarodnu zajednicu, kojoj je postao prihvatljiv iako je već tada napisao svoju islamsku deklaraciju. NJegova ključna rečenica da će žrtvovati mir za Bosnu i Hercegovinu dovela je narode u rat u kojem je izginulo 94.000 ljudi svih naroda i narodnosti.

„Kontra magazin“: Nemački piloti daju OTKAZ – ne žele da ratuju protiv Rusije?

Ključna figura tog doba bio je Milošević. Kako ste s njim sarađivali?

– NJega sam sreo pred sam kraj rata, bio sa predsednik nezavisnog poslaničkog kluba u Skupštini RS. Dok nisam bio deo vlasti, video sam da Milošević ima potrebu da nađe nekoga pošto je tada često dolazilo do sukoba između njega i Karadžića. Osećao sam to, ali nikada nisam sebi dozvolio da budem priča za potkusurivanje, uvek sam imao jasan stav.

Kada ste došli na vlast, kakva je tada bila saradnja?

– Za premijera sam izabran 1998. Ovde je bila dramatična situacija. Republika se podelila na ono što je Banjaluka i ono što jeste istočni deo, čak je postojala neformalna granica između Prnjavora i Dervente. Moj osnovi zadatak je bio da objedinim republiku. To je moj najveći politički uspeh – što sam te ’98. već u januaru objedinio republiku teritorijalno, administrativno iako je tada bila podeljena već godinu dana između dela koji je držao Radovan Karadžić na Palama i Biljana Plavšić ovde. To je bio akt spasenja Republike Srpske. Da se takva situacija dešava sada, stranci bi je podržali.

Da se vratimo na Miloševića, šta ste mislili o njemu?

– Prva impresija o Miloševiću bila je da je nezainteresovan. NJemu je sve bilo višak. Svih tih događaja. Tako je meni delovalo. Bez obzira na to koliko su teme teške, uvek je delovao nezainteresovano. Uvek je tražio bespogovornu poslušnost. Ja tome nikada nisam bio sklon.

I onda ste zaratili.

– Poslednji susret imali smo u Vili “Mir”, koja je kasnije bombardovana. Tražio je da podnesem ostavku na mesto premijera. Odbio sam. U noći izbora vlade Milošević je pokušao da spreči moj izbor ili da, ukoliko budem izabran, ne uspem da izaberem pet ministara u vladi. Za sve to postoje svedoci. Čak se tu noć čuo sa mom, sa Biljanom Plavšić, Živkom Radišićem. Tražio je da odustanemo od izbora vlade. Nismo to hteli da prihvatimo. To je bio ključni momenat za RS jer da smo to izgubili, ne bismo objedinili RS i ne bismo imali RS kao što je danas, na ovaj način. Mesec i po dana kasnije zabranio mi je ulazak u Srbiju.

Kada je pala zabrana?

– Tek kada je promenjena vlast u Srbiji. Gotovo dve godine mi je bilo zabranjeno da dolazim u Beograd.

U to vreme je na drugoj strani vedrio i oblačio Željko Ražnatović Arkan. Kako ste s njim sarađivali?

– Nikada se nismo lično upoznali, ali sam znao ko je i šta je. Imao sam firmu za proizvodnju nameštaja u Laktašima. Jednom je zvao, tražio je nešto. NJegova sestra je htela neki nameštaj, svideo joj je, pa su tražili. Roba se u to vreme teže transportovala zbog sankcija. Rekao sam mu: “Prevezi ti. Pre ćeš to uraditi nego ja.”

On vam nije pretio, ali malo, malo, pa se u medijima pojavi da ste na listi za odstrel. Kome sve smetate?

– Nikada me to nije preokupiralo, ali nisam glup da o tome ne razmišljam i ne shvatim ozbiljno. Na početku mandata predsednika vlade obavešten sam od Glavnog štaba Vojske RS su me presreli, seli smo u jedan restoran u Bijeljini i rekli da na putu za Banjaluku da hoće da me likvidiraju. Posle je bila ekipa sa Pala koja je imala zadatak da me likvidira. Bilo je ozbiljnih dojava i iz MUP Srbije.

Astronomi otkrili najveći objekat u svemiru?

Kakvih?

– Nismo dali saglasnost da kriminalci iz “zemunskog klana” pređu u RS. To ih je razbesnelo, hteli su da me smaknu, nešto su pokušavali.

Mislite na šefove “zemunica” Spasojevića i Lukovića, koji su ubijeni?

– Ne, već na one koji su došli posle njih. Hteli su da pobegnu iz Srbije. Tadašnji ministar policije Jočić me je obaveštavao o tome da postoje informacije da se planira likvidacija… Ne znam koliko je to bilo ozbiljno. Upozorenja sam nekada dobijao i od međunarodne zajednica, oni su me 1999. obavestili da su se u Banjaluci pojavila dvojica snajperista sa zadatkom da me ubiju. Pojačali smo bezbednost i to je sve.

Ima li sada pretnji?

– Ima, sa različitih strana, ima anonimnih, ima svakakvih…

Cecu je nemoguće osporiti

Za razliku od Arkana, Cecu poznajete mnogo bolje…

– Ceca je to što jeste, niko joj ne može osporiti vrednosti u poslu kojim se bavi. Pripadam ljudima koje vole dobru pesmu, cenim ljude koji dobro rade svoj posao. A ona to nesumnjivo radi.

NJen sin Veljko često dolazi u Banjaluku.

– Koliko znam da, on se ovde školuje. Nemam neki kontakt.

Prodavao krompir po pijacama Zagreba i LJubljane

O vašoj imovini se priča i piše. Pominju se brojne vile, banke, da ste počeli kao prodavac krompira…

– Piše se svašta, dodaje ko šta hoće. Tačno je da sam seosko dete. Imam brata i sestru, moj otac je poljoprivrednik, bavio se teškim poljoprivrednim radom. Kao dete sam bio angažovan na polju. Otac je godišnje sejao šest, sedam hektara krompira, koji smo obrađivali i prodavali na pijacama od Banjaluke preko Zagreba LJubljane…

Ne stidite da kažete da ste radili na pijaci?

– Jesam, nije mi to bilo ispod časti. Kao detetu mi je bilo naporno da radim čitav dan na polju, pa u toku noći putujem.

Koliko ste zarađivali, šta ste mogli da kupite za taj novac?

– Od tog posla zaradio sam za stojadina, kojeg sam kupio dok sam bio na trećoj godini fakulteta. Mnogi koji su bili zaposleni to nisu mogli.

Bil Gejts: „Više od 30 miliona ljudi će umreti u roku od šest meseci“

Dobro se zarađivalo, ali se mnogo radilo. Moja porodica bila je među najbogatijima na tom prostoru, otac nije oklevao da pomogne. Nije mi olako davao novac, uvek je tražio da to zaradim.

Da rezimiramo priču o parma. Jeste li vi najbogatiji političar u regionu?

– Ne verujem da jesam, ali voleo bih da jesam. Nemam nikakav problem da to kažem. Mislim da bi mi bilo bolje da sam ostao biznismen.

Neću u orkestar sa Dačićem

Volite da zapevate. Da li zapevate nekada sa, recimo, Dačićem?

– Nismo mi u orkestru. Volim da sednem sa društvom i zapevam. Sa Dačićem sam jednom pevao kod Kusturice na Mokroj gori, ali ne razmišljamo da pravimo koncert, ne zanima me komercijalizacija, samo želim da se zabavim kada sam sa svojim društvom.

Vučić razume Srpsku

Često govorite da je saradnja sa Srbijom najbolja dosad.

– Vučić ima razumevanje za RS. Upoznali smo se godinu dana pre nego što je njegova partija došla na vlast, mada smo se sreli i popričali 2008, kada je održan veliki miting ispred Skupštine Srbije za Kosovo. Bili smo okupljeni oko ideje odbrane i ja sam se, kao što znate, obratio na tom skupu. Imali smo neke različite poglede i stavove, okolnosti su nam bile drugačije, ali sada imamo dosta razumevanja po mnogim pitanjima, na njemu je velika odgovornost i veliki su pritisci. Na meni je pak da u nemogućim uslovima branim ideju i opstanak Republike Srpske.

Dejton 2 vodi u raspad BIH

Hoće li biti novog Dejtona?

– Dejton je dosta uništen od stranaca, ali uprkos tome, moramo da se borimo i da gradimo što veći autonomni status za Republiku Srpsku. Svaka druga priča – o Dejtonu 2, Dejtonu 6, dovela bi do raspada Bosne i Hercegovine.

Miša Kovač mi punio budžet

Ponosni ste na rezultate koje ste ostvarili u Laktašima dok ste bili na čelu opštine.

– Laktaši su tada postali sinonim napretka u bivšoj Jugoslaviji. U to vreme dok je još bila na snazi zabrana privatnih preduzeća mogla je da postoji samostalna radnja. Mi smo registrovali kompaniju za izdavanje ploča i kaseta popularnog hrvatskog pevača Miše Kovača, koji je tada prodao više od 500.000 kaseta i ploča. Pošto smo mi bili opština koja je dala dozvolu, naplatili smo sav porez na promet i odjednom je naš budžet bio najveći u regionu.

Đurđevdan preči od Putina

Iako ima odlične odnose sa Rusijom i dobru komunikaciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Dodik ipak neće 7. maja biti u Moskvi na predsedničkoj inauguraciji.

– Imam krsnu slavu, moja slava je Đurđevdan, tu sam kao svaki dobar domaćin i Srbin, ostaću ovde – kaže Dodik, koji je nebrojeno puta dosad isticao da RS i Rusija imaju “bliske odnose i bratsku saradnju”.

Kako su ruski projektili obezvredili pomorsku moć Amerike – VIDEO

Tuča sa navijačima

Da li se kajete što ste napustili košarku?

– Sarajevska Bosna, kada sam ja bio u srednjoj školi, bila je prvak Evrope. Startovali su me da treniran, bio sam jedan od izraslijih igrača svoje generacije.

Da li sa Vučićem gledate utakmice?

– Gledali smo utakmicu Zvezda-Budućnost. Navijao sam za Zvezdu, ali je Budućnost dobila.

Ko se više nervira dok navijate?

– Emocija uvek postoji, ali sada smo mnogo suzdržaniji nego što smo bili u mladosti.

Jeste imali nekih obračuna mimo koša?

– Bilo je više podguravanje, mada je bio obračun u Glamoču. Navijači suparničkog tima upali su na teren, hteli su da nas napadnu. Nikada nisam dao na sebe, morao sam da uđem u tuču i da se branim.

Lična karta

– Rođen 12. marta 1959. godine u Banjaluci

– Završio Fakultet političkih nauka

– Od 1986. do 1990. bio načelnik i najmlađi predsednik opštine u SFRJ

– Na izborima u BiH 1990. godine izabran za poslanika

– Od 1996. na čelu Stranke nezavisnih socijaldemokrata, koju je osnovao

– Na funkciji premijera bio od 1998. do 2001.

– Predsednik vlade bio u još dva mandata od 2006. do 2010.

– Od 2010. predsednik Republike Srpska

– Na spisku odlikovanja koje dobio su Orden Nemanjića, Orden Republike Srpske na lenti, Orden Petra Velikog sa lentom, koji dodeljuje Nacionalni odbor za društvena priznanja Rusije

– Počasni građanin više gradova u Republici Srpskoj

– Više od deset godina bio predsednik KK Igokea

– KK Partizan mu dodelio titulu počasnog predsednika kluba

– Oženjen je, otac dvoje dece. Ima troje unuka.

(Skandalozno.rs/Izvor: Srpski telegraf.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "MILORAD DODIK: Milošević me proterao iz Srbije, “zemunci” hteli da me ubiju"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.