MIROSLAV LAZANSKI: Evo kako Peking “razgovara” sa Vašingtonom

komentator

Foto: printscreen/youtube

Pre nekoliko dana američki strateški bombarderi B-52 preleteli su pojas oko sedam ostrva u Južnom kineskom moru, što je izazvalo oštar protest Pekinga, jer ta ostrva Kina smatra svojom teritorijom. Iako ta ostrva, zapravo, pre nekoliko godina nisu ni postojala.

Naime, kada je pre godinu dana američki mornarički izviđački avion P-8A nadleteo koralni greben u Južnom kineskom moru, na nekih 1.000 milja od kineske matične teritorije, posada je uključila automatsko snimanje svega što se događa ispod. A imalo je i šta da se vidi, desetine teretnih brodova sa kamenim blokovima, zemljom i šljunkom usidreni na prostoru oko koralnog grebena. Kinezi su koralni greben pretvarali u ostrvo površine 200 hektara sa aerodromskom pistom dužine 3.300 metara. U blizini su bili i kineski ratni brodovi, kao i brodovi kineske obalne straže.

Advertisement

Dok je američki izviđački avion kružio, radiooperator sa kineskog broda nekoliko puta ga je upozoravao: „Letite iznad kineske mornarice“. Da bi mu na kraju Kinez saopštio: „Odlazi“.

Po sletanju P-8A u vazduhoplovnu bazu na Gvamu, analize snimaka su pokazale da Kinezi grade vazduhoplovno-pomorsko uporište na spoju Južnog kineskog mora i Pacifika, da koriste koralne grebene na sedam pozicija radi proširenja svojih teritorijalnih voda i ekonomskog pojasa. A to je već nešto što izaziva veliku zabrinutost u Vašingtonu. Kina je uputila otvoreni vojni izazov Americi, kineska ratna mornarica želi da američku Sedmu flotu izgura iz voda Zapadnog Pacifika.

Pre tri godine Kina je u kontekstu spora sa Japanom oko Senkaku ostrva, kako ih zovu Japanci, odnosno ostrva Djaoju, kako ih zovu Kinezi, proglasila vazdušnu zonu identifikacije za sve avione koji lete u tom području. Tokio i Vašington odmah su odbili da se podvrgavaju bilo kakvoj identifikaciji u spornom području. Uz ranije sporove oko Spratli arhipelaga sa Vijetnamom i oko Paracelskih ostrva, oko kojih postoji kineski spor sa Tajvanom, Južno kinesko more postaje nova neuralgična tačka planete. Jer, ovde se odvija dve trećine svetske trgovine morskim putem, a moreuz Malaka jedan je od tri najfrekventnija morska prolaza u svetu.

Vučić otkrio šta će tražiti od Putina u razgovoru u četiri oka

Dakle, kakva je američka percepcija kineske pretnje, odnosno vojnog izazova? Da li Kinezi zaista žele da na koralnim grebenima izgrade jake vojne baze, manje je bitno od činjenice da SAD veruju da Kinezi to zaista nameravaju da urade. U Vašingtonu je sada opšte mišljenje da su Kinezi otišli mnogo dalje od kapaciteta za odbranu, ili odvraćanje, i da rade na stvaranju potencijala koji će omogućiti nanošenje odlučujućih udara po američkoj Sedmoj floti. Praveći od koralnih grebena, zapravo, nosače aviona daleko od kineske teritorije kineske vojne mogućnosti za izvođenje napada duboko unutar pacifičkog prostora, sve do Marijanskih ostrva i Gvama, zabrinjavaju Amerikance. Uz neverovatno brzo narastanje snage kineske ratne mornarice i ratnog vazduhoplovstva, što je tempo bez presedana u svetu, Kina je najveći izazov Americi u 21. veku, jer Peking osporava američku kontrolu Pacifika. A jedino rešenje za taj izazov leži u tehnologiji. Pre 13 godina je jedna od novijih kineskih dizel-električnih podmornica izronila neposredno pored američkog nosača aviona „Kiti Hok“ nedaleko od Okinave, a da prisutnost podmornice pre toga nije otkriveno. Posada nosača aviona, koja je bila na palubi, bila je zgranuta. Cena pretnje jednoj floti manja je od cene njene zaštite…

Advertisement

Kineska privreda zavisi od trgovine morima, Kina uvozi ogromne količine sirovina, ali i izvozi velike količine gotove robe, pre svega u SAD. I sve se to obavlja u vodama koje u potpunosti kontroliše američka ratna mornarica. Kineski izvoz ide najvećim delom preko luka u Hongkongu i Šangaju. Ako bi došlo do dramatičnog političkog sudara sa SAD, Kinezi očekuju da im kao prvu meru SAD uvedu ekonomske sankcije, odnosno blokadu tih luka. Naravno, to je najgori scenario, ali Kinezi žele da imaju neko sredstvo koje bi usporilo poteze Amerike u tom pravcu. Odnosno, američkoj ratnoj mornarici ne sme biti dozvoljen pristup kineskim obalama. Razvijanje vojne infrastrukture na koralnim grebenima u Južnom kineskom moru i 1.000 milja od matice, jeste strategija da se kineskoj mornarici i vazduhoplovstvu omogući dovoljno prostora i vremena da se spreme za sukob s američkom flotom koja se približava Kini. Kinezi su dosta proučavali rat „Pustinjska oluja“ 1991. i agresiju NATO-a na Jugoslaviju 1999. Amerika nema mnogo vazdušnih baza blizu Kine, američki kopneni rat protiv Kine zbog zaštite Tajvana ne dolazi u obzir, a kineske nuklearne rakete mogu da pogode sve delove teritorije SAD.

Kina, naravno, ne želi da zaostane ni u modernim vojnim tehnologijama. Osim najnovijih domaćih borbenih lovaca, od Rusije su kupljena četiri moderna razarača „Sovremeni“ i 12 modernih dizel-električnih podmornica, PVO sistemi, lovci-bombarderi Su-27SK, Su-35S i SU-30MKK, najnovije protivbrodske rakete nadzvučnih brzina. Nedavno je zaplovio i drugi kineski nosač aviona, izgrađen u Kini, pored nosača aviona klase „Kuznjecov“, kojeg su Kinezi nezavršenog kupili od Ukrajine. Oko 15 odsto kineskih borbenih lovačkih aviona u avijaciji od ukupno 2.397 borbenih aviona, čine aparati četvrte generacije. Kina je danas svetska sila u proizvodnji borbenih aviona.

Stručnjaci otkrivaju: Koliko su bezbedna plaćanja platnim karticama?

Kinezi razvijaju i nove podmorničke balističke rakete tipa CH-SS-N-14, imaju 48 takvih projektila, nove kopnene balističke sisteme, kao što je raketa DF-41, ali i oružje za svemirsko ratovanje. Arsenal kineskih interkontinentalnih projektila trenutno broji 70 raketa raznih tipova, tu je i 146 raketa srednjeg dometa, 16 projektila povećanog srednjeg dometa, te 189 raketa kratkog dometa. Kina danas raketama ne može prva da nanese Americi preventivni nuklearni udar potpuno razarajućeg efekta, ali je sposobna za „istovremeni“ uzvratni udar. Naravno, pitanje je samo u minutima u kojima bi usledio „istovremeni“ uzvratni udar. Jer ako bi Kinezi zakasnili s nuklearnim udarom samo 15 minuta posle početka američkog nuklearnog napada, onda kineskog udara ne bi ni bilo…

(Skandalozno.rs/Izvor: Sputnjik)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "MIROSLAV LAZANSKI: Evo kako Peking “razgovara” sa Vašingtonom"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.