Miroslav Lazanski: Evropa klizi u rat

komentator

Miroslav Lazanski – foto: Medija Centar Beograd

Pre nekoliko dana po treći put odgledao sam američki film „13 dana“ sa Kevinom Kostnerom u glavnoj ulozi. Velika raketna kriza oko Kube 1962. godine, Sovjeti su tajno dopremili i instalirali na Kubu rakete SS-4 sa nuklearnim bojevim glavama, koje do Vašingtona stižu za manje od pet minuta.

Predsednik Džon Kenedi rizikovao je nuklearni rat sa Sovjetskim Savezom, ali je kriza ipak rešena dogovorom, Amerikanci su skinuli pomorsku blokadu Kube, obećali da neće napasti Kubu i najavili Moskvi da će za šest meseci povući rakete „jupiter“ i „tor“ iz Turske, dok su zauzvrat Sovjeti povukli rakete SS-4 sa ostrva. Svet je tih 13 dana 1962. godine bio na ivici atomske kataklizme, SAD su odlučno pokazale da u svojem dvorištu, u svojoj interesnoj sferi, neće dozvoliti rakete protivnika.

Advertisement

Da li bi Vašington i danas postupio na isti način kada bi, recimo, Rusija odlučila da na teritoriju Kube dopremi i instalira rakete koje do Vašingtona lete pet minuta? Ili to Moskvi sada i nije potrebno pošto je Rusija razvila najmodernije raketno oružje hiperzvučnih brzina, „avangard“. Pa američki general Džon Hajten i britanski general, ser Ričard Barons, kažu „da SAD nemaju zaštitu od najnovijih ruskih raketa“. Kako će Moskva odgovoriti na izlazak SAD iz sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa? Da li će Rusija obnoviti svoje baze na Kubi, pre svega izviđačko-obaveštajni centar u bazi Sjenfuegos, hoće li Rusi instalirati na Kubi svoje rakete kratkog i srednjeg dometa i time odgovoriti Amerikancima na projektile instalirane u Poljskoj i u Rumuniji? Pa posle da se pregovara, vi povucite rakete iz Rumunije i Poljske, a mi ćemo sa Kube. Repriza stare krize?

Američke rakete u Poljskoj i u Rumuniji imaju pet do sedam minuta leta do strateških ciljeva u evropskom delu Rusije, ruske rakete na Kubi isto toliko do Vašingtona i Njujorka. U slučaju lansiranja ni jedni ni drugi nemaju slobodu političke ili diplomatske akcije. Vama je pištolj prislonjen uz glavu, vi ste ucenjeni.

Advertisement

Predsednik SAD Donald Tramp ima šansu da zaustavi proces koji neizostavno ide ka ratu u Evropi. Ima šansu da zaustavi bespotrebno i suludo širenje NATO-a na postsovjetskom prostoru, da zaustavi izlazak NATO-a skoro na sve ruske granice, da obuzda birokratsko-militarističku oligarhiju u Briselu, koja u ekspanziji saveza i čuvanju svojih fotelja vidi svoj jedini smisao postojanja.

Kažu kako je suvereno pravo Ukrajine da izabere hoće li ući u NATO, ili neće. Kako to da Kuba nije imala suvereno pravo da izabere, hoće li, ili neće imati na svojoj teritoriji sovjetske rakete? Amerika nije dozvolila sovjetske rakete na Kubi, Rusija treba da dozvoli američke rakete u Ukrajini. Ruske lete pet minuta, američkim iz Ukrajine do Moskve treba i manje od pet minuta.

Zapad već duže gura Rusiju uz zid. Moskva više nema gde da se povlači, stvari polako idu preko ivice kada povratak više nije moguć. Rusija je tražila da zajedno sa SAD i NATO-om učestvuje u izgradnji i upravljanju američkim antiraketnim štitom u Poljskoj i Rumuniji. Rusija je odbijena. Onda je Rusija zatražila da SAD i NATO pismeno garantuju da američki antiraketni štit nije uperen protiv Rusije. Rusija je odbijena, ne žele da daju garancije čak ni na običnom papiru. Žele i traže da im Rusi veruju! Direktno lažu Ruse i još im se i smeju u lice.

Advertisement

U američkim bazama u Rumuniji i Poljskoj su stacionirane američke rakete koje, navodno, mogu da presreću iranske i severnokorejske interkontinentalne projektile. Na stranu to što Teheran još nema rakete takvog dometa, na stranu to što geografija kaže, da kada bi Severna Koreja gađala raketama teritoriju SAD učinila bi to preko Pacifika, a ne preko kineske, ili rumunske teritorije. U američkim bazama u Poljskoj i u Rumuniji su smešteni projektili koji mogu da obaraju ruske interkontinentalne rakete kopnenog baziranja već u početnoj fazi njihovog leta, odmah po lansiranju.

Time je obezvređen i praktično devastiran ruski sistem nuklearnog odvraćanja baziran na interkontinentalnim projektilima kopnenog baziranja. Osim toga, američke rakete u bazama u Poljskoj i u Rumuniji su modularnog tipa, za manje od deset minuta na lanserima se umesto raketa-presretača mogu postaviti ofanzivni projektili za gađanje gradova, ili industrijskih centara. Lanseri mogu da ispaljuju i jedne i druge vrste raketa.

U toj situaciji Rusija nema efektivnu moć ni prvog ni drugog raketnog nuklearnog udara kopnenog baziranja. Time se Moskva dovodi u situaciju da nema slobodu političke i diplomatske akcije.

Advertisement

Ima pištolj prislonjen uz glavu. Baze za taj „pištolj“ dali su Poljaci, koji svoj novi zapadni identitet grade na izrazitoj rusofobiji, i Rumuni koji sanjaju veliku Rumuniju, odnosno ujedinjenje sa Moldavijom. Rumuni, čiji su vojnici u Drugom svetskom ratu zajedno sa Vermahtom osvajali Krim, pa su tamo rumunski vojnici na spomenik čuvenom ruskom admiralu Nahimovu istakli rumunsku zastavu na zgražanje čak i oficira Vermahta, jer barem se spomenici poštuju. Rusi takve stvari nikada ne zaboravljaju…

Kada je Zapad odbio sve ponude Rusije oko raketnog štita u Evropi, Moskva je odlučila da američkom raketnom štitu u Rumuniji i Poljskoj odgovori raspoređivanjem svojih raketa „iskander“ na Krimu i u oblasti Kalinjingrada. Vojno sasvim logični potezi. Sa Krima najnovije verzije „iskandera“ mogu da dosegnu Rumuniju, iz oblasti Kalinjingrada „pokrivaju“ deo Poljske.

Spirala konfrontacije se zateže, Kijev se naoružava i sprema za veliki rat protiv Rusije. Jastrebovi sa Kapitol hila to podržavaju, NATO zvecka oružjem na granicama Rusije.

Moskva traži garancije od Brisela da Ukrajina neće ulaziti u NATO, Brisel odbija da pruži te garancije. Status vojne neutralnosti obezbedio bi Ukrajini povratak Donbasa u njene granice. Bez vojno neutralne Ukrajine, bez strateškog kompromisa sa Rusijom, bez dogovora o projektilima srednjeg i kratkog dometa Evropa polako klizi u rat…

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Miroslav Lazanski: Evropa klizi u rat"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.