Projekat iz Peći: Kosovo dobija izlaz na more

Priroda

foto-ilustracija: pixabay.com

Najava albanskog premijera Edija Rame da će Kosovo dobiti terminal u luci Drač ima političku, a ne ekonomsku simboliku.

Međutim, iako albanska politička elita žarko želi ujedinjenje svih prostora na kojima žive Albanci, kada se zagrebe ispod površine Ramine izjave, pokazuje se da se velikoalbanska ideja suočava sa ozbiljnim praktičnim problemima.

Advertisement

Kosovo će, prema najavi albanskog premijera Edija Rame, od 1. januara iduće godine dobiti svoj terminal u luci Drač. Celu priču o kosovskom izlasku na more Rama je upakovao u paket kosovsko-albanske saradnje i ujedinjenja svih Albanaca do 2025.

Međutim, priča o Draču kao luci putem koje bi Kosovo moglo da se snabdeva robom, umesto da je uvozi preko Srbije, podseća na film Živka NikolićaČudo neviđeno“, u kome gazda Šćepan gradi tunel između siromašnog ribarskog sela na obodu Skadarskog jezera i morske obale.

Kroz tunjel, pa na more“, krilatica je kojom gazda Šćepan ubeđuje seljake da podrže njegov projekat, za koji će se ispostaviti da je nemoguć.

Iako geografski blizu, u ekonomskom smislu Kosovo je od Drača ipak udaljeno svetlosnim godinama i „bliža“ mu je čak i luka Roterdam u Holandiji. Dok sa Dračom nije infrastrukturno povezano, dotle je sa Roterdamom povezano i vodenim putevima (Rajnom, kanalima do Dunava i Dunavom do neke od srpskih luka), železnicom, putevima, pa čak i vazdušnim putevima.

Advertisement

Dovoljno je reći da je luka Drač dugačka 183 metara, a roterdamska luka ima 40 kilometara. O količini robe koja se pretovari da i ne govorimo.

Kuda će roba iz Drača stizati do Kosova? Preko Prokletija ne može. Jedina dva puta vode kroz Makedoniju preko Kačanika ili kroz Crnu Goru, preko prevoja Čakor, koji, uzgred rečeno, ume da bude zavejan i neprohodan veći deo zime.

Stoga, ni Ramina obznana o Draču kao kosovskom izlazu na more i nije ekonomske, već političke prirode. Albanski premijer to je prećutao kada je govorio o političkoj prirodi uvođenja taksi na srpsku robu.

Da se radi o političkoj, a ne ekonomskoj odluci, slažu se i politički analitičari Predrag RajićAleksandar Gajić. Rajić naglašava da Rama nastavlja ono što je započeo prethodnom posetom Kosovu — ostvarenje plana ujedinjenja svih Albanaca do 2025.

Advertisement

„Sama luka Drač nije naročito atraktivna, to je činjenica, ali mislim da je ovde mnogo bitnija politička poruka. Rama želi da stavi do znanja kako će Albanija sve resurse koje ima, makar oni bili i skromni, staviti na raspolaganje Albancima na Kosovu i Metohiji“, smatra Rajić.

Radi se o simboličkoj podršci Albanije kosovskoj nezavisnosti, kojom Albanija pokazuje dobru volju da omogući Kosovu pristup svetskim tržištima, kaže Gajić.

Drač nema sam po sebi veliki značaj, zbog toga što je njegova luka mala u odnosu na relevantne evropske luke, ali na simboličkom nivou pokazuje njihovu nameru da se Kosovo, u trgovinskom smislu, preko Albanije, u prvom koraku poveže sa svetskom trgovinom. U drugom koraku, što vidimo iz izjave Ramuša Haradinaja, vidimo najavu ukidanja granica između Kosova i Albanije. Davanje terminala u Draču, dakle, jedna je od faza koja ima više simboličku nego što ima privrednu težinu“, kaže Gajić i dodaje da je sve to u funkciji stvaranja „Velike Albanije“, prvo u trgovinskom, a potom i u političkom smislu.

Sa druge strane, ekonomista Božo Drašković naglašava nameru Kosova da postane ekonomski nezavisno od Srbije. Svaka teritorija koja teži političkoj nezavisnosti, teži i ekonomskoj nezavisnosti, kaže on.

U slučaju Kosova, radi se o dugoročnoj strategiji da smanji zavisnost od srpskih kompanija. Terminal u Draču jeste, i prema njegovom mišljenju, pre svega političko-propagandna priča, ali Drašković naglašava mogućnost da Kosovo diverzifikuje snabdevanje robama preko drugih luka, kao što su solunska ili barska. Tada bi se, međutim, izgubio simbolički efekat koji luka Drač ima.

To u suštini poskupljuje finalnu cenu i transport, zbog pretovara i nerazvijene infrastrukture, predstavlja dosta veliki trošak“, kaže Drašković.

Ekonomska nezavisnost Kosova od Srbije moguća je, prema Draškovićevom mišljenju, tek na duži rok. Kratkoročno i srednjoročno, to je gotovo nemoguće jer je preskupo, zaključuje on.

Tek sa razvojem infrastrukture, izgradnjom puteva i pruga, premošćavanjem Prokletija, Kosovo može da se infrastrukturno poveže sa Albanijom. A 2025. godina, koju je Edi Rama proglasio godinom ujedinjenja svih Albanaca je blizu.

Izgleda da se albanska politička elita malo zaletela u svojim planovima. Ne samo da nemaju podršku dojučerašnjih bezuslovnih saveznika, kao što su SAD, a poruka koju je američki državni sekretar Majk Pompeo poslao prilikom susreta sa Hašimom Tačijem najbolje govori o tome, već su, u ostvarivanju svojih planova počeli da se suočavaju sa praktičnim problemima.

Jedno je davati izjave u jedinstvenom prostoru, ali kako taj prostor ujediniti ako, pored političkih protivnika vašoj ideji, za protivnika imate i geografiju?

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Projekat iz Peći: Kosovo dobija izlaz na more"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.