Šta je Tači obećao Albancima sa juga Srbije

Intervju

Hašim Tači – foto: Reuters

Preševo, Bujanovac i Medveđa nisu bili predmet razgovora u Briselu, niti će to biti, ističe dr Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za ove tri opštine.

Kosovski predsednik Hašim Tači je, posle sastanka sa albanskim političkim predstavnicima Preševa, Bujanovca i Medveđe, naveo da Kosovo treba da preuzme odgovornost za albansko stanovništvo u tom delu Srbije, kako prema Unmikovom izveštaju piše prištinska štampa, uz obećanje da će se njihov zahtev izražen na referendumu održanom 1992. godine uključiti u dijalog Beograda i Prištine.

Advertisement

S obzirom da su se Albanci sa juga Srbije na tom referendumu skoro pa plebiscitarno izjasnili za „političku i kulturnu autonomiju sa pravom prisajedinjenja Kosovu“, pitanje je: kako tumačiti Tačijevu izjavu?

Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, za Sputnjik kaže da ne treba uzimati ozbiljno Tačijeve reči, odnosno, treba ih uzeti sa rezervom, dodajući da su takve izjave plod želje, a ne realnosti na terenu.

„On tako nešto može da priča u smislu svog političkog angažovanja, ali to nije utemeljeno u zvaničnim dokumentima i dogovorima koji su postignuti sa organima međunarodne zajednice i drugim relevantnim faktorima koji rešavaju takve aktivnosti i probleme. To je, dakle, politička izjava za dnevnu upotrebu, koja nema utemeljenje u realnom životu“, uveren je dr Stanković.

Inače, nije prvi put da Albanci sa juga Srbije traže da budu deo briselskih pregovora, ali jeste prvi put da je Tači, kao zvanični predstavnik Kosova, dao jedno takvo obećanje. Da li je ono povezano sa najavama moguće podele ili razgraničenja Kosova i Srbije, kao konačnom rešenju, o kome se spekuliše ovih dana?

Advertisement

Naš sagovornik smatra da nije, jer je, kako kaže, pre nekoliko dana imao susret sa predstavnicima Amerike i tvrdi da Preševo, BujanovacMedveđa nisu bili predmet razgovora ni u Briselu, niti će to biti.

„Niti je bilo ko od strane ovlašćenih organa Amerike predložio, niti predlaže podelu Kosova. Tako da to što se pojavljuje, samo je plod priča neodgovornih ljudi na odgovornim mestima“, zaključuje dr Stanković.

Međutim, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka podseća da javnost u Prištini nije toliko za ideju podele, a mnogo im je prihvatljivija ideja o razmeni teritorija. Kako veruje, upravo na tragu tog mišljenja, Tači želi da učvrsti svoju poziciju ovakvim stavom.

 „Sve više i otvorenije se govori o nekom trajnom razgraničenju Srba i Albanaca i ukoliko oni koji u Beogradu podržavaju ideju podele Kosova pod tim podrazumevaju da samo severne četiri opštine ne budu više pod kontrolom Prištine, već pod našom kontrolom, onda Albanci nude kao jednu konkretnu opciju da se potpuno razgraničimo po etničkom ključu. To podrazumeva razmenu teritorija, odnosno, da one opštine koje su pod kontrolom Srbije, a većinski su naseljene Albancima, budu nadalje pod kontrolom Prištine“, objašnjava Surlić.

Advertisement

Po njegovim rečima, iako u međunarodnoj zajednici ima onih koji razmišljaju o podeli, s druge strane, etnički povučena granica za njih predstavlja strah od mogućeg domino efekta u celom regionu.

„Bilo kakva ideja razgraničenja po etničkom ključu značila bi da granice na Balkanu nisu definitivne i političke snage sa različitih strana mogle bi da se mobilišu, tražeći promenu do sada utvrđenih granica. S druge strane, stoji i argument da se sa promenom granica po etničkom ključu započelo upravo u toku raspada SFRJ, uključujući Kosovo, tako da ta ideja o promeni granica nije u potpunosti strana na Balkanu“, navodi on.

Surlić napominje da oni koji se zalažu za trajno razgraničenje između Srba i Albanaca imaju na umu da do sada ni srpske ni albanske vlasti nisu pokazale da mogu da prihvate interese one druge strane i da je jedino etnički ključ rešenje da se dođe do trajnog mira i stabilnosti, a samim tim i do međusobnog razumevanja.

Podsećanja radi, Albanci sa juga Srbije potvrdili su 2012. godine privrženost stavovima koje su izneli na referendumu pre 20 godina, a nedavno su ponovo zatražili i od međunarodne zajednice da se njihovo pitanje uvrsti u briselske pregovore, sa porukom da oni žele samo reciprocitet onoga što imaju Srbi na severu Kosova.

U jednom trenutku su čak potegli i pitanje stvaranja Zajednice albanskih opština, koja bi imala ista prava kao i ZSO, a koju bi trebalo da formira Priština za Srbe po sporazumu iz Brisela.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Šta je Tači obećao Albancima sa juga Srbije"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.