Šta se to sprema za Srbiju kad je ponovo na stolu predsednika Amerike

Ilustracija

Donald Tramp – foto: Tanjug/AP

Srbija je posle duže vremena ponovo u fokusu jednog američkog predsednika. Razlog za to je u američkoj žurbi da sredi stanje u onome što smatra svojim unutrašnjim dvorištem, kako bi se fokusirala na one države koje osporavaju njenu globalnu dominaciju.

Advertisement

Srbija već dugo nije bila u fokusu nekog američkog predsednika. Umesto vrha američke administracije, njom su se bavili niži službenici Stejt departmenta, razni zamenici pomoćnika.

Međutim, o Srbiji su ove nedelje razgovarali američki predsednik Donald Tramp i nemačka kancelarka Angela Merkel. Tako je naša zemlja, posle najmanje deset godina, ponovo ušla u fokus jednog američkog predsednika.

Zašto se Donald Tramp odlučio da se sâm pozabavi rešavanjem balkanskih problema, umesto da se time bave činovnici koji su se i do sada bavili prostorom bivše Jugoslavije? Kako je Srbija prolazila u prošlosti kad je bila na dnevnom redu najvećih svetskih igrača i može li se sada ta praksa preokrenuti?

Vladislav Jovanović, iskusni srpski diplomata, procenjuje da je i Srbija u fokusu Trampa, zato što se Americi žuri da reši probleme na prostorima za koje smatra da su zona njene odgovornosti, koji se nalaze u pozadini granica američkog uticaja. Jer tako mogu lakše da se fokusiraju na važnija pitanja, poput konfrontacije sa Rusijom, Kinom, Iranom i drugim izazivačima njene globalne moći.

Advertisement

Otuda, kaže, i američka podrška „kreativnosti“ pregovaračkih strana u dijalogu između Beograda i Prištine, kao i lični angažman američkog predsednika.

Ako se zagledamo u istoriju, od početka prošlog veka, Srbija, odnosno Jugoslavija, s vremena na vreme ulazila je u fokus američkih predsednika i to uvek u prelomnim trenucima svetske istorije.

Prvi američki predsednik koji se lično bavio ovim prostorima bio je Vudro Vilson, podseća Jovanović. On je, oduševljen hrabrošću i uspesima srpske vojske, pomogao stvaranje Jugoslavije.

Nakon toga sledi kratak zastoj, a tokom narednog globalnog sukoba i Hladnog rata, koji je usledio nakon njega, Jugoslavija je često bila predmet interesovanja šefova Bele kuće, bilo da su u pitanju nastojanja Harija TrumanaDvajta Ajzenhauera da, zbog sukoba između Tita i Staljina, Jugoslaviju prevedu na zapadnu stranu, bilo da je u pitanju zabrinutost Džimija Kartera ili Ronalda Regana zbog mogućnosti da se Jugoslavija utopi u sovjetski blok ili se raspadne posle Titove smrti.

I upravo je raspad bivše države Srbiju stavio u novi fokus američkih predsednika — od nje je stvoren, kako Jovanović kaže, žrtveni jarac, krivac za raspad zemlje.

Advertisement

I sada, posle duže pauze, Srbija je ponovo na dnevnom redu jednog američkog predsednika. Trenutno je u Americi na sceni, kaže Jovanović, promena vlasti, i personalna i suštinska, a ona nema toliko veze sa Srbijom, koliko sa američkim troškovima za očuvanje savezništava.

Amerika je na vreme shvatila ono što bivši SSSR nije, da isuviše troši na saveznike — sada pokušava da se toga oslobodi i koncentriše na unutrašnji razvoj, naglašava Jovanović.

„Za nas je važno da znamo da nova vlast ima intimnu vezu sa američkim vojnoindustrijskim kompleksom, koji je zacrtao da multipolarni poredak, koji se stvara, nije srećan ishod za Ameriku i da zbog toga treba krenuti u akciju prema nosiocima tog poretka, pre svega prema RusijiKini, kako bi ih saplitali i onemogućili da se što brže i potpunije opreme za političku konfrontaciju sa Amerikom“, naglašava on.

Zato je Americi potrebno da, kako kaže, jednom zauvek sredi Balkan i zbog toga se ubrzava put balkanskih zemalja ka NATO-u i EU. Ključni problem u tim planovima je, prema Jovanovićevim rečima, Srbija, koja ne želi da zaboravi agresiju NATO-a, a sa druge strane je žrtva komadanja sopstvene teritorije.

Advertisement

„Žurba Amerike je ta koja je naterala Trampa da se odškrine i da napusti rigidni status kvo u pogledu konačnosti granica, ne bi li kroz to namamio Srbiju da prihvati neku vrstu mini kompromisnog rešenja, koje bi otprilike bilo 20 odsto za Srbiju i 80 odsto za Albance. I to pod pretpostavkom da će sve to ubrzati pripremanje Srbije ne samo za ulazak u EU, već i u NATO“, kaže Jovanović.

U ovome Jovanović, kako kaže, vidi pozadinu promene u američkoj politici prema Srbiji. Američka geopolitička linija — neprihvatanje jednakosti drugih sila u multipolarnom poretku i očuvanje dominantnog američkog uticaja — ostaje ista za sve američke predsednike, pa i za Trampa.

Lično Trampovo angažovanje u pogledu Srbije bilo je, prema Jovanovićevom mišljenju, potrebno kako bi se razbila mentalna i politička blokada, koja prema srpskom faktoru postoji u Americi.

Prethodna američka administracija je zdravo za gotovo uzela zapadnoevropski stav o srpskom faktoru na Balkanu kao trajno nepouzdan za zapadne saveznike, jer je Srbija vezana za Rusiju, objašnjava Jovanović.

„Mi smo žrtve te dogme koju je Amerika nekritički prihvatila i još joj robuje. Izgleda da Tramp, koji je ispunjen smislom za biznis, a ne za sitne i zločeste manevre na Balkanu, na stvar gleda drukčije i šire i da srpski faktor ne tretira do kraja negativno, nego do izvesne mere, a ta mera i dalje popušta“, smatra Jovanović.

Moguće je da je na promenu američkog stava uticao i savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džon Bolton, koji, kaže Jovanović, ne simpatiše ideju nezavisne kosovske države i nema antisrpska opterećenja, a moguće je da na američkog predsednika utiču i drugi članovi njegovog užeg tima, koji ne dolaze iz prethodne.

Za Srbiju je šansa to što američki predsednik, kako kaže Jovanović, želi da razgrne maglu na Balkanu, ali bi, prema njegovom mišljenju, trebalo sačekati da se Tramp još više otvori i napravi još prostora za uvažavanje srpskih interesa.

(rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Šta se to sprema za Srbiju kad je ponovo na stolu predsednika Amerike"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.