To bi bio preokret: Približava li se dan kad će Francuska šokirati Prištinu

Ilustracija

Pariz – foto: pixabay.com

Stav Pariza prema kosovskoj nezavisnosti moguće je promeniti u perspektivi, ali dok je na vlasti Emanuel Makron to je teško izvodljivo. U Evropi raste nezadovoljstvo starim partijama i politikama i kada nove snage dođu na vlast, doći će vreme kada će pitanje kosovske nezavisnosti biti preispitano.

Lider francuske levice Žan Lik Melanšon pojačao je svoj, još u predsedničkoj kampanji iznet stav o Kosovu i Metohiji. Prema njegovim rečima, suverenitet Kosova je imaginaran.

„Devetnaest godina kasnije, NATO trupe su i dalje masovno prisutne na Kosovu koje u potpunosti zavisi od tog prisustva. Lišeno svih resursa, nastavlja da tone u siromaštvo, procenat nezaposlenosti mladih doseže 60 odsto. Kosovo ne postoji. Tom enklavom je nemoguće vladati. Neodrživa je“, istakao je Melanšon i dodao da je slučaj Kosova jedan od primera na koje načine SAD, svojim agresivnim akcijama, destabilizuju međunarodni poredak.

Advertisement

„Kada su bombardovale SRJ, SAD su se proklamovale za branioce manjina i pravde, samo da bi opravdale vojnu intervenciju, kao što će to kasnije raditi u slučaju Iraka. I kao što to rade svugde. Kao što to inače rade da bi preuzele određenu zonu. Ovde je reč o brisanju Srbije sa karte političkog uticaja. Naravno, radi se pre svega o ratnoj propagandi. Da bi se to shvatilo, dovoljno je pogledati posledice njihovog bombardovanja“, kaže Melanšon, ističući medijske manipulacije da bi se bombardovanje kamufliralo u humanitarnu operaciju.

To nije prvi Melanšonov istup takve vrste. Levičarski lider i poslanik u Nacionalnoj skupštini, koji je na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj u prvom krugu osvojio 19,54 odsto glasova i bio četvrti, ispred svog nekadašnjeg stranačkog druga iz Socijalističke partije Benoa Amona, i tokom predsedničke kampanje iznosio je slične stavove.

Tako je u aprilu prošle godine, na mitingu u Marseju, pred oko 70.000 svojih pristalica govor počeo pitanjem treba li Francuzi da zaborave da su mašinerijom NATO od Srbije otkinuli Kosovo, a nekoliko dana kasnije, u intervjuu za beogradske „Večernje novosti“, izjavio je da je Kosovo nepravedno oteto i da Srbija svoj suverenitet treba da brani dostojanstveno.

Stavove slične Melanšonovim zastupa i liderka desničarskog nacionalnog fronta Marin le Pen. Ona je, podsećamo, takođe tokom predsedničke kampanje najavljivala da će, ukoliko postane francuska predsednica, povući priznanje nezavisnosti Kosova, uz reči da je na taj način učinjena nepravda prema Srbima.

Advertisement

Stavovi Melanšona i Le Penove ukazuju na to da kosovska nezavisnost ipak nije nepromenjiva kategorija u Francuskoj, kako to u javnosti pokušavaju da prikažu predstavnici takozvane mejnstrim politike.

Iako u opoziciji, Melanšon i Le Penova su predstavnici dve najznačajnije političke grupacije koje se protive politici aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, pogotovo kada je reč o francuskoj spoljnoj politici.

Iako se nalaze na različitim krajevima političkog spektra, Melanšon i Le Penova dele slične stavove po pitanjima odnosa prema američkoj spoljnoj politici, ulozi Francuske u NATO-u, EU, pa i prema zapadnoj politici prema Balkanu.

Politikolog Aleksandar Pavić kaže da je moguće da se stav Francuske prema kosovskoj nezavisnosti u perspektivi promeni. I ne samo Francuske, dodaje, uz podsećanje i na druge evropske državnike koji dele slično mišljenje.

„Ispod površine i francuske mejnstrim političke i medijske scene, kao i Zapada uopšte, tinja veliko nezadovoljstvo, i unutrašnjom, i ekonomskom i spoljnom politikom koja se vodi poslednjih 25 godina. Nije samo reč o Francuskoj. U Austriji imamo Štrahea. U Češkoj je čak i sam predsednik Miloš Zeman javno govorio protiv priznanja nezavisnosti lažne države Kosovo. Tako da se na raznim mestima to javlja i javljaće se sve više“, kaže Pavić.

Za sada, protivnici nezavisnosti Kosova nalaze se u krugovima protivnika globalizacije i njenih posledica.

Advertisement

„Ono što drži status kvo je što liberalne elite na Zapadu uspevaju da homogenizuju protivnike ’populista‘ čisto na osnovu glasanja protiv. Ali i tome će doći kraj nekom sledećom krizom i onda će biti masa preispitivanja ne samo priznanja Kosova, nego i mnogo toga drugog. I ratova koji su vođeni na Bliskom istoku i politike koja ohrabruje masovne migracije u EU. Dakle, priznanje Kosova, to divljačko priznanje te lažne države, ide u paketu sa svim tim zapadnim politikama, pa i francuskom, koje su dovele do opšte krize koja je zavladala na Zapadu“, kaže Pavić.

Sve dok je Emanuel Makron predsednik Francuske i sve dok je on taj koji donosi najvažnije odluke u francuskoj politici, svaka nada da će se u Francuskoj, ne promeniti, nego barem preispitati stav o kosovskoj nezavisnosti iluzoran je, kaže istoričar Saša Adamović.

„Emanuel Makron je predstavnik globalističke struje u svetskoj politici i ta struja je upravo ona koja je radila na nezavisnosti Kosova i koja danas, iako je taj poredak u velikoj meri uzdrman, i dalje nastavlja da podržava tu takozvanu državu Kosovo. Bilo bi mnogo drugačije da je na prethodnim predsedničkim izborima u Francuskoj pobedila Marin le Pen zato što je ona odlično pokazala da razume problem KiM. Ona je kao prava, istinska, tradicionalna Evropljanka razumela da je nezavisno Kosovo, ne samo antisrpski, već i antievropski projekat“, kaže Adamović.

Le Penova bi, sa mesta predsednika Francuske mogla da pokrene proces preispitivanja odluke o priznanju nezavisnosti Kosova, dodaje on.

Sa druge strane, unutar EU rastu one snage koje razumeju šta se događa na KiM. Kada bi te snage, kaže Adamović, došle na vlast u svojim zemljama, postojala bi perspektiva da se na problem Kosova gleda na drugačiji način nego do sada.

I Adamović pominje primer austrijskog vicekancelara Hajnca Kristijana Štrahea, čija je izjava da je Kosovo deo Srbije uzdrmala globaliste koji i dalje vode glavnu reč u EU.

„Sa Štraheom u Austriji, sa Orbanom u Mađarskoj, sa Kačinskim u Poljskoj, sa rastom Alternative za Nemačku u Nemačkoj, mi bismo, ako ne na kratki, možda na srednji rok, mogli da očekujemo da bi moglo da dođe do promene evropskog stava o Kosovu i da bi, umesto samo pet država EU koje ne priznaju Kosovo, možda moglo da se desi da im se pridruži još neka. Očito je da je dosadašnji poredak koji je izvršio agresiju na Srbiju i oteo joj deo teritorije u velikoj krizi i dobro je uzdrman, a to znači da u nekakvoj novoj konstelaciji snaga nezavisnost takozvanog Kosova itekako može da bude dovedena u pitanje“, kaže Adamović.

A da je promena mišljenja moguća pokazuje i primer Jaroslava Foldina, poslanika u Parlamentu Češke, koji je tokom sastanka sa srpskim šefom diplomatije Ivicom Dačićem rekao da je češka vlast pogrešila kada je 2008. godine priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da je tada bilo prekršeno međunarodno pravo.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "To bi bio preokret: Približava li se dan kad će Francuska šokirati Prištinu"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.