Treba li Srbiji raketni sistem S-300 i ima li novca za to?

PVO

S-300, foto: Tanjug/AP

Raketni sistem S-300 je prilično zastareo i skup, a ukoliko bi Srbija htela u potpunosti da zaštiti svoje nebo, trebalo bi da nabavi čak tri diviziona, odnosno ukupno 18 lansera sa 72 rakete, što može da košta više od milijardu dolara.

Ovo je rezime mišljenja vojnih analitičara na pitanje koje je ponovo aktuelno nakon što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Rusije Vladimir Putin postigli načelni sporazum o nastavku vojno-tehničke saradnje: treba li Srbiji raketni sistem S-300 i ima li novca za to?

Istine radi, iz Moskve nije stigla nijedna zvanična potvrda da će Srbija kupiti ovaj sistem, ali tokom cele godine u javnosti se priča o tome. Letos je čak direktor ruske Federalne službe za vojnotehničku saradnju Dmitrij Šugajev izjavio da je Srbija zainteresovana za isporuku bataljona S-300. Nakon sastanka u Moskvi, ministar odbrane Aleksandar Vulin istakao je da je još rano govoriti o nabavci tog naoružanja.

Vojni komentator Miroslav Lazanski tvrdi da kupovina raketnog sistema S-300 zavisi od mnogo faktora.

– Pitanje je o kom sistemu S-300 se radi, PMU-1 ili PMU-2, sa koliko baterija, vozila, lansirnih rampi i radara. Po meni, potrebno nam je najmanje tri diviziona sa ukupno 18 vozila i 72 lansirne rampe. Jedan divizion bi bio oko Beograda, drugi kod Niša, a treći u blizini Kragujevca. To znači da bi takav sistem mogao u svakom trenutku da se odbrani od 36 aviona, što garantuje neprijatelju gubitke iznad pet odsto – objašnjava Lazanski, i dodaje da, recimo, NATO nikad ne ide u napad ako je procena da će imati gubitke veće od pet odsto.

Po meni, potrebno nam je najmanje tri diviziona sa ukupno 18 vozila i 72 lansirne rampe, kaže Lazanski

Tržišna cena S-300 kreće se od 115 miliona do pola milijarde dolara, s tim što bi u slučaju nabavke tri diviziona mogla da koštaju i više od milijardu. Ipak, Lazanski smatra da je nezahvalno govoriti o ceni.

– Rusi ne žele da govore o tome javno jer kad bi se, primera radi, saznalo za koliko prodaju S-300 nama, onda bi se i druge države javile i tražile iste uslove. Zato je, poređenja radi, jedna cena za Kazahstan, koji je pun para, druga za Uzbekistan, a treća za Srbiju – kaže Lazanski.

 

S druge strane, profesor na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić naglašava da je bolje da novac umesto u S-300 uložimo u lovačku avijaciju.

S-300 sistem je prilično zastareo i skup, a i 1999. godina je, na sreću, davna prošlost za nas. Sada su bezbednosne pretnje potpuno drugačije u odnosu na pre dve decenije. Zato se i postavlja pitanje protiv koga bismo uopšte S-300 koristili. Bolje da u potpunosti obnovimo lovačku avijaciju i iskoristimo avione kako za zaštitu vazdušnog prostora tako i za obuku novih pilota. Uostalom, lovci su i najefikasnije sredstvo protivvazdušne odbrane – ističe Dragišić.

S-300 sistem je prilično zastareo i skup, a i 1999. godina je, na sreću, davna prošlost za nas, kaže Dragišić.

Slično mišljenje deli i vojni analitičar Bojan Dimitrijević.

– Čim nije stigla nijedna zvanična potvrda do sada, meni je priča o S-300 nerealna. Ovde se više radi o političkoj želji nego o realnoj potrebi vojske. Jesam za modernizaciju našeg PVO sistema, ali više nismo u 1999. godini i sada imamo drugačiji tip bezbednosnih izazova – smatra Dimitrijević, i podvlači da se o sistemu S-300 bezuspešno priča već 20 godina.

Inače, ruski zenitni raketni sistem S-300 postao je veoma poznat na samom početku 90-ih godina, a nastao je kao odgovor na krilate rakete koje su se u SAD pojavile tokom sedamdesetih godina. S-300 automatski procenjuje udaljenost, brzinu, visinu, smer, zatim pripadnost državi – “svoj-tuđi“, tip i stepen opasnosti. S-300 može da gađa ciljeve koji lete iz bilo kog pravca, a deluje na rastojanju do 150 kilometara.

U opticaju i “torovi” i “bukovi”

Pored S-300, Srbiji su interesantni i jeftiniji i skromniji raketni sistemi. Tako je vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin letos izjavio da Srbija razmišlja da stvori mrežu vazdušne odbrane za borbu iz blizine i za tu svrhu preporučio “torove” i “bukove”.

Reč je o naoružanju za borbu iz blizine i na srednju udaljenost. S druge strane, S-300 se koristi za borbu na veliku udaljenost.

(Skandalozno.rs, Izvor: blic.rs)

[adsenseyu2]

Budite prvi sa komentarom na članku "Treba li Srbiji raketni sistem S-300 i ima li novca za to?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.