Zašto je Amerika ponizila najvećeg višedecenijskog saveznika

Diplomatski skandal

Angela Merkel i Donald Tramp – foto: AP/Tanjug

Negativan stav američkog predsednika Donalda Trampa prema EU nije nikakva novost, pa je i prirodno što ona više ne uživa diplomatski status kakav je imala ranije. I tu neće biti promena sve dok se sama EU ne transformiše u pravcu onoga što bismo mogli da nazovemo njenom „orbanizacijom“.

Da ljubav više ne cveta između nekadašnjih najjačih saveznika, SAD i Evropske unije, jasno je poodavno. To je najkraće a najjezgrovitije okarakterisao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nakon američkog pokretanja trgovinskog sukoba i sa EU.

Advertisement

Pored takvih prijatelja, neprijatelji nam ne trebaju“, rekao je tim povodom Tusk maja prošle godine.

Ništa se posebno tu nije promenilo osim što je EU konačno priznala da je njen diplomatski status u SAD degradiran, a da o tome nije zvanično obaveštena. EU i njen ambasador u Americi, Dejvid O’Saliven još se tim povodom nisu zvanično oglasili. Posredstvom diplomatskih kanala medijima su preneli nezadovoljstvo zbog te situacije o kojoj su, kako kažu, Brisel i Vašington u decembru već razgovarali. Jasno im je, naravno, da O‘Salivenovo nepozivanje na određene manifestacije nije pitanje protokola, već je političke pozadine.

Poznato je da je američki predsednik Donald Tramp nezadovoljan trgovinskom politikom EU prema SAD,koju smatra štetnom po američke interese. A zna se i njegov negativan odnos prema NATO-u, odnosno najvećem broju članica EU u NATO-u, kojima stalno prebacuje da ne ispunjavaju svoje obaveze i zapravo ne doprinose sopstvenoj bezbednosti već iskorištavaju SAD. A to što bi trebalo da ulažu u bezbednost investiraju u neke profitabilne ekonomske projekte.

Advertisement

Komentarišući najnovija dešavanja na liniji Vašington–Brisel, analitičar Saša Adamović kaže da je od početka mandata američkog predsednika Donalda Trampa bilo jasno da on u međunarodnim odnosima prednost daje bilaterali, a da mnogo ne polaže na multinacionalne organizacije ili strukture kakva je i EU.

„Videlo sa da on ima izrazito negativan stav prema EU, ali i prema nekim državama EU koje su njena osovina, pre svih Nemačkoj i Francuskoj. Potpuno je jasno da francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel u Trampovim očima nemaju neko posebno mesto i ne uživaju visok ugled. To je do sada pokazano u mnogo primera“, kaže za Sputnjik Adamović.

On podseća da je Tramp od početka podržao izlazak Velike Britanije iz EU, ali i da je ta Trampova netrpeljivost prema Makronu i Merkelovoj uzvraćena i sa njihove strane.

„Prirodno je da se u tom slučaju delegacija EU, odnosno njen ambasador u Vašingtonu, ’degradira‘ i ne uživa više status kakav je prethodno imala u vreme nekih drugih administracija. Naravno da EU to teško pada, ali mislim da će Tramp, kao neku vrstu pritiska prema Briselu, zadržati taj negativan odnos prema EU kakav je i do sada imao“, smatra Adamović.

Advertisement

Razgovori do kojih je dovelo najnovije zatezanje odnosa saveznika sa obe strane Atlantika, po njegovoj oceni, neće mnogo promeniti stvari.

„Mislim da će se u budućnosti nastaviti napetosti između VašingtonaBrisela i one će trajati sve dok i sama EU ne doživi izvesnu transfromaciju u pravcu o noga što bismo mogli da nazovemo „orbanizacija“ EU s obzirom na to da i same američke diplomate koje podržavaju Trampovu politiku, traže od članica EU da povedu više računa o sopstvenom suverenitetu“, kaže sagovornik Sputnjika.

Da Vašington očekuje transformaciju EU, praktično je najavio ambasador SAD u Briselu, koji nije ćutao, za razliku od briselskog diplomate u Vašingtonu.

U nedavnom intervjuu za Politiko, američki ambasador u EU Gordon Sondland, nazvao je ovu organizaciju arhaičnom tvorevinom. Prema njegovim rečima, Evropska komisija je „odsečena od stvarnosti“ i bavi se regulisanjem nebitnih stvari, gušeći ekonomski rast i inovacije.

Po Adamovićevoj oceni, za odnose Brisela i Vašingtona biće važni ovogodišnji izbori za Evropski parlament, za koje je kampanja već počela. „Borba za srce i dušu Evropljana na simboličnom nivou vodiće se između snaga koje sa te liberalne globalističke strane predvodi prilično uzdrmani predsednik Francuske Makron, i sa druge strane, nacionalnih, suverenističkih snaga čiji je simbolični poredvodnik ministar unutrašnjih poslova Italije, Mateo Salvini“, mišljenja je Adamović.

Od te borbe umnogome će, kako kaže, zavisiti ne samo kako će EU izgledati u budućnosti, nego i budući odnosi Brisela i Vašingtona.

Po oceni ovog analitičara, domet razgovora koji dve strane vode povodom diplomatskog degradiranja EU u Vašingtonu biće mršav.

„Svi ti razgovori između Brisela i Vašingtona, čak i ako u nekom periodu bude zavladala neka vrsta primirja, pa se ambasadoru EU vrati status, to je samo jedna pauza dok se ne dese neke druge stvari, pre svega u Briselu. Jer u ovom momentu EU, odnosno briselske birokrate, više i ne znaju u kom pravcu EU treba da ide. Da li u pravcu onoga što predlaže predsednik vlade Mađarske Viktor Orban, u pravcu neliberalne demokratije, ili će EU nastaviti pravcem liberalne nedemokratije, kako je to već neko primetio“, zaključio je Adamović.

(Skandalozno.rs, Izvor: rs.sputniknews.com)

Advertisement

Budite prvi sa komentarom na članku "Zašto je Amerika ponizila najvećeg višedecenijskog saveznika"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.