Zašto od majmuna nikada neće postati ljudi

Veruju u Boga?!

foto: pixabay.com

Crni prugasti kapucini već više od tri hiljade godina koriste kameno oruđe za rad, koje je slično onome koje su koristili ljudi Oldovanske kulture, nastale u Africi pre 2,7 miliona godina.

Šimpanze umeju da naprave alat za krckanje orašastih plodova, hvatanje insekata i oružje za lov na male sisare. Međutim, naučnici smatraju da majmuni nikada neće postati ljudi, jer im nedostaje radna memorija.

Gotovo ceo prošli vek ljudi su smatrani jedinom biološkom vrstom koja je sposobna da primenjuje i da izrađuje oruđe. Zahvaljujući tome, kod ljudi se razvio veliki mozak, palac i binokularni vid.

Britanska naučnica Džejn Gudol, koja je šezdesetih godina posmatrala šimpanze u nacionalnom parku „Gombe Strim“ u Tanzaniji, primetila je da oni biraju grančice sa zemlje, pažljivo ih čiste od lišća i sitnih čvorova i tek onda ih koriste za lov na termite. Od lišća i mahovine primati su pravili sunđere koji mogu da upijaju vodu. Uz pomoć njih su brisali svoje „oružje“. Osim toga, oni su kamenjem razbijali orašaste plodove.

Takve kamene „čekiće“, stare više od četiri hiljade godina, otkrili su kanadski arheolozi u Obali Slonovače 2007. godine. Na kamenju su se nalazili ostaci skroba, koji se može naći u nekim orašastim plodovima — omiljenoj hrani šimpanzi. Tragovi korišćenja i oštećene ivice takođe su pokazali da je kamenje korišćeno za krckanje orašastih plodova. U blizini pronađenog oruđa, međutim, nisu pronađeni ostaci drevnih ljudi.

Prema mišljenju istraživača — to dokazuje da su se majmuni sami dosetili kako da koriste kamenje. Drugo moguće objašnjenje je da su šimpanze i ljudi nasledili tu veštinu od zajedničkog pretka. To znači da čovek nije jedina vrsta koja se dosetila kako da od materijala koje ima napravi oruđe za rad.

Kulturna evolucija kapucina

Još jedan dokaz za tehnološki razvoj majmuna su kameni čekići sa tragovima udaraca, nakovnji i slučajno odlomljeni komadi kamenja, koje su otkrili britanski i brazilski naučnici u nacionalnom parku „Sera di Kapivara“ u Brazilu. Metod radioaktivnog ugljenika je pokazao da je najstarije pronađeno oruđe napravljeno pre najmanje tri hiljade godina.

Ono spolja izgleda kao oruđe Oldovanske kulture, koje su koristili drevni hominidi, međutim, zajedno sa artefaktima nisu pronađeni ostaci naših dalekih predaka.

Mesto iskopavanja je dobro poznato primatolozima, jer baš na toj lokaciji crni prugasti kapucini još uvek vole da krckaju orašaste plodove. Istraživači su više puta primetili da majmuni udaraju kamenom o kamen, razbijajući ih na deliće, koje onda koriste da razbiju tvrdu ljusku orašastih plodova.

Istraživači su pronašli oko sto sličnih ručnih klinova, ukupne mase od oko 50 kilograma. Oni se veoma razlikuju jedan od drugog, prema načinu proizvodnje i upotrebe.

Dok su pre tri hiljade godina majmuni pravili relativno lagano i malo oruđe za rad, otprilike pre 500 godina prešli su na veliko i teško kamenje. Očigledno je hrana postala čvršća i veća.

Ako su 200 godina nakon toga kapucini počeli da jedu indijski orah, to se odmah odrazilo i na alat — postao je lakši.

U početku su se kapucini zadovoljavali grubo odlomljenim kamenjem, da bi vremenom uspeli da naprave oštre kamene delove.

Iz generacije u generaciju stvarali su ih sve više. Prema mišljenju istraživača — u tom smislu se „kulturna evolucija“ majmuna praktično ne razlikuje od tehnološkog napretka naših neposrednih predaka.

Makaki rakojedi takođe prave oruđe, kako bi razbili školjku rakova i mekušaca. Primati prenose te veštine sa generacije na generaciju.

Kamen spoticanja

Uprkos određenom tehnološkom napretku, majmuni nikada neće postati ljudi. Da bi napredovali u tom smeru, nedostaje im radna memorija, uveren je američki antropolog Dvajt Rid. Prema zapažanjima — oni istovremeno mogu da rade sa najviše tri objekta. Majmuni, koji su naučili da komuniciraju sa ljudima na znakovnom jeziku, vrlo retko koriste fraze koje se sastoje od tri reči, a nikada ne koriste četiri reči i više.

Istovremeno korišćenje tri stvari je granica mogućnosti savremenih primata (izuzev čoveka). Verovatno je istim okvirom bio ograničen i zajednički predak šimpanze i čoveka, koji je živeo pre šest miliona godina. U suprotnom bi morali da zaključimo — da su naši najbliži rođaci intelektualno degradirali, ali ne postoje nikakvi preduslovi za takav zaključak.

Kako bi napravili nešto složenije od ručnih klinova, koje je koristio Homo erektus, potrebno je rekurzivno razmišljanje, odnosno sposobnost da se primenjuju nove logičke operacije na rezultatima prethodnih. To je moguće ukoliko primat može da operiše sa više od četiri pojma istovremeno. Čovek, na primer, može da koristi sedam pojmova u isto vreme.

Prema zaključcima antropologa Dvajta Rida — Homo habilis je mogao da operiše sa četiri pojma istovremeno, Homo erektus sa pet, a neandertalci i prvi sapiensi sa šest. Znakovi prve „originalne ljudske“ kulture, koja se pojavila pre 70 hiljada godina, pre svega odražavaju širenje genetske mutacije, koja je povećala kapacitet radne memorije na sedam pojmova i otvorila pred čovekom sve mogućnosti rekurzivnog mišljenja.

(Skandalozno.rs, izvor: rs.sputniknews.com)

Budite prvi sa komentarom na članku "Zašto od majmuna nikada neće postati ljudi"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.