Kardiolog sa VMA, dr Nenad Ratković, otkriva: Koliki krvni pritisak je stvarno normalan i šta jedino može da spreči bolesti srca

Ilustracija

foto-ilustracija: pixabay.com

Danas na internetu možemo da pročitamo sve o svemu, a jedan od najtraženijih pojmova svakako je zdravlje.

Ipak, za nešto toliko važno nije dovoljno imati pristup internetu, već čuti savete stručnih lica.

Zato smo zamolili kardiologa Vojnomedicinske akademije i načelnika Grupe klinika interne medicine, pukovnika docenta dr Nenada Ratkovića da nam odgovori na nekoliko pitanja koja se tiču zdravlja srca:

1. Da li je istina da se vrednost krvnog kritiska 120/80 više ne smatra idealnim, već je tolerancija povećana i na koliko?

Normalne vrednosti krvnog pritiska ili možda bolje reći definicija povišenog pritiska, danas je postalo akademsko pitanje. Prema američkim preporukama objavljenim krajem 2017. godine, normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mmHg i nešto manje. Sa druge strane, evropske preporuke objavljene pre tri meseca definišu normalnu vrednost 120-129/ 80-84mmHg. Visoke normalne vrednosti bi bile 130-139/ 85-89mmHg, dok su već ove vrednosti u američkim preporukama definisane kao arterijska hipertenzija prvog stepena.

Po ovome, američke preporuke predstavljaju pravu revoluciju u definisanju arterijske hipertenzije, ali i u ranije široko prihvaćenom cilju od 130/80 mmHg kod lečenih od povišenog pritiska.

Naši lekari se u principu pridržavaju evropskih standarda, ali postojanje drugih, takođe dobro dokumentovanih preporuka, može dovesti u nedoumicu i pacijenta i lekara. Izlaz je u strogo individualnom pristupu lečenja po principu “ne lečiti dijagnozu, lečiti pacijenta“.

2. Da li postoje konkretne namirnice koje direktno mogu da naruše zdravlje srca i kako?

Osnovni princip “zdravog načina života” je umerenost. U tom kontekstu treba posmatrati sve, od načina ishrane, odnosa prema poslu i društvenim obavezama, fizičkoj aktivnosti i sl. Ishrana treba da je raznovrsna, a poželjna je zamena unosa zasićenih masnih kiselina masnim kiselinama iz povrća ili plodova mora, a tu su još voće, cela zrna cerealija, obrano mleko… Po tome, mediteranska dijeta bi bila osnova ishrane. Visokokalorična ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama uz “crvena mesa” dovodi do povećanja telesne mase i gojaznosti, sa poremećajem metabolizma šećera, masti i holesterola uz direktne reperkusije na kardiovaskularni sistem. U ovom delu pomenimo i kuhinjsku so i njeno delovanje na povišen krvni pritisak.

3. Prva stvar koju ljudi moraju da znaju i poštuju da bi sačuvali zdravlje srca?

Kao što je rečeno, umerenost je osnova “zdravog života”. Umerenost u ishrani uz apsolutno odricanje od pušenja, a sve uz adekvatnu fizičku aktivnost prilagođenu godinama starosti je ono što treba poštovati kao preduslov za zdravo srce.

4. Koliko je pušenje štetno za srce, s obzirom na to da momentalno ubrzava puls?

Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Pušenje uzrokuje ubrzan rad srca, što samo po sebi ne mora da ima negativan uticaj, ali dugoročno gledano uz produkte duvanskog dima, amplifikuju se patološki faktori koji dovode do ozbiljnih promena u metabolizmu i morfologiji krvnih sudova. Jednostavno rečeno “ubrzava se starenje krvnih sudova” sa posledičnim suženjem segmenata krvnog suda što je podloga za anginu pektoris i infarkt miokarda.

5. Da li postoji aktivnost koja previše opterećuje srce, pa je zato ne biste preporučili pacijentima?

Fizička aktivnost je jedan od najznačajnijih zaštitnih faktora za zdravo srce. Fizičku aktivnost treba prilagoditi životnom dobu i navikama. Preporučuju se dnevne šetnje, trčanje, vožnja bicikla, u trajanju do sat vremena (prema individualnim predispozicijama) uz intenzitet vežbe koji podrazumeva dostizanje 60 do 80 procenata maksimalne srčane frekvence za godine starosti.

Na primer za osobu od 40 godina to je 90-120/min, a za one od 60 godina 80-110/min, a to je aerobno vežbanje. Sa druge strane, nagla ili intenzivna kratkotrajna aktivnost sa postizanjem 75-100 posto maksimalne srčane frekvence može biti pogubno kod neutreniranih osoba. Taj tip aktivnosti, tzv. anaerobno vežbanje je recimo rad sa tegovima i velikim opterećenjem.

6. Koji simptom je prvi koji treba da nas zabrine i upozori na moguće probleme sa srcem?

Simptomi koji mogu da ukažu na moguće probleme sa srcem predstavljaju široku lepezu simptoma i znakova. Osećaj zamora i bržeg zamaranja, do osećaja bola u grudima karaktera stezanja ili žarenja i sa širenjem u vrat, ruke, kao i osećaj gušenja su deo simptomatologije. Takođe, uporne glavobolje (obično jutarnje), vrtoglavice i nesvestice su jedni od mogućih upozorenja.

Sa druge strane odsustvo simptoma ne isključuje mogućnost postojanja bolesti. Ovo sve treba posmatrati u kontekstu postojanja faktora rizika za nastanak bolesti, odnosno mala je verovatnoća da imamo bolesno srce bez postojanja bar dva do tri faktora rizika: pušenje, arterijska hipertenzija, šećerna bolest, gojaznost, povišene vrednosti holestrola, nasledne predispozicije itd.

7. Kolike su šanse da pacijent nasledi srčanu bolest od roditelja?

Šanse da osoba nasledi neku od srčanih bolesti od roditelja je veoma velika. To se prvenstveno odnosi na predispozicije za nasleđivanje koronarne (ishemijske) bolesti srca (angina pektoris, infarkt miokarda). Ukoliko su roditelji imali ili imaju ishemijsku bolest srca pre 65. godine, kao i ako je neko od roditelja iznenada preminuo pre 65. godine, postoji visok rizik za nastanak bolesti. Ovaj rizik postoji i ukoliko je neko oboleo u drugom i trećem kolenu, a rizik je veći što je veći broj obolelih u porodici.

8. Koja je najbolja prevencija srčanih bolesti?

Preventivni pregledi bi trebalo da budu ne samo preporuka, nego i obaveza. Medicinskom terminologijom to zovemo primarna prevencija i ona se može sprovoditi i sprovodi se ne samo u kardiologiji, već u svim drugim oblastima (prevencija bolesti dojke, organa za varenje, reproduktivnih organa, pluća itd.).

9. Da li preporučujete preventivne preglede srca i koji su to pregledi?

Ministarstvo odbrane Republike Srbije je pokrovitelj jedinstvenog programa primarne prevencije zaposlenih u Ministarstvu odnosno Vojsci Srbije. Ovo podrazumeva sistematske preglede koji su po sadržaju prilagođeni evropskim standardima primarne prevencije, a u nekim segmentima i unapređeni s obzirom na specifičnosti vojne službe. To podrazumeva da sistematski pregled obuhvata kategorizovanje faktora rizika za nastanak bolesti srca, klasičan internistički pregled, uz dodatne preglede koji podrazumevaju test opterećenja, ehokardiografski pregled, dopler krvnih sudova vrata i dr.

(Pukovnik docent dr Nenad Ratković, načelnik Grupe klinika interne medicine Vojnomedicinske akademije za Stil.kurir.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Kardiolog sa VMA, dr Nenad Ratković, otkriva: Koliki krvni pritisak je stvarno normalan i šta jedino može da spreči bolesti srca"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.