Zašto instinktivno ubacujemo prst u usta kada ga povredimo?

Ilustracija

foto: pixabay.com

Ako pričepite prst ili ga udarite čekićem, vaša prva reakcija je verovatno da ga ubacite usta. Ne da je to samo instinktivno ponašanje, već je i prilično efikasna tehnika za privremeno smirenje signala za bol u mozgu. Ali kako i zašto to funkcioniše?

Da biste to razumeli, morate nešto znati o tome kako se prenosi bol u telu.

U 17. veku je francuski naučnik i filozof Rene Dekart sugerisao da postoje specifični receptori za bol koji “zazvone u mozgu” kada je stimulus povezan sa telom, ali Lorn Mendel, profesor neurobiologije i ponašanja na “Stony Brook” Univerzitet u Njujorku, kaže da nijedna studija nije uspela da identifikuje receptore koji odgovaraju samo na bolne podsticaje.

– U nekim okolnostima možete aktivirati određena nervna vlakna koja mogu dovesti do bolova, ali u nekim drugim okolnostima ona se neće aktivirati, ista nervna vlakna koja nose bolove, takođe nose i druge senzacije. – kaže Mendel.

1965. godine dva istraživača u MIT-u, Patrik Val i Ronald Melzak su predložili ono što su nazvali “teorijom kontrole bola vratima” (preko kičmene moždine se nalaze “vrata” koja otvaranjem i zatvaranjem izazivaju ili smanjuju bol). Ta teorija se održala do danas. Mendel, čije je istraživanja usredsređeno na neurobiologiju bolova i koja je radila sa Valom i Ronald Melzakom na studijama bolova, objašnjava kako je njihovo istraživanje pokazalo da je osećaj bola drugačiji što zavisi od stimulansa na različitim vrstama nervnih vlakana.

– Dakle, imate ideju kontrole vrata koja se nalaze preko ulaza kičmene moždine i samo kada su otvorena mogu da proizvode bol, a kada se ta vrata zatvore bol se smanjuje. -kaže Mendel.

Teorija “kontrole vrata” bila je postavljena 1996. godine, kada je neurofiziolog Edvard Perl otkrio da ćelije sadrže nociceptore, odnosno neurone koji signaliziraju prisustvo ili postojanje oštećenja tkiva.

Od dve glavne vrste nervnih vlakana – velikih i malih – velika vlakna nose nenociceptivne informacije (bez bola), dok mala vlakna prenose nociceptivne informacije (bol).

Mendel objašnjava da u studijama gde se električna stimulacija prenosi na nerve, povećanjem struje prvo se stimulišu veliki nervi. Kako se intenzitet stimulusa povećava, stimulišu se manja vlakna.

– Kada ovo radite kod pacijenta sa niskim intenzitetom stimulacije, pacijent će prepoznati stimulans, ali to neće biti bolno. Ali, kada povećate intenzitet stimulusa, na kraju ćete stići na prag gde će pacijent početi da oseća bol. – kaže Mendel.

Ali, zašto instinktivno ubacujete prst u usta kada ga povredite?

-Kada sisate prst koji ste udarili i koji vas boli, vi stimulišete velika vlakna sa “suprotnom iritacijom“. Efekat je smanjenje poruke ili veličine intenziteta signala koji se provlače kroz aktiviranje nervnih vlakana. U osnovi vi tako zatvorite vrata bolu i to ga smanjuje. – kaže Mendel.

Iako sisanje prsta ne utiče na bol u ozbiljnim povredama, može vam pomoći kada ga blago povredite.

(Skandalozno.rs, Izvor: telegraf.rs)

Budite prvi sa komentarom na članku "Zašto instinktivno ubacujemo prst u usta kada ga povredimo?"

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.